Ove sezone me interesuju:

Letnje haljine.
Kokteli.
Travel Channel.
Laura Pausini.
Morrissey.
Fotografije.
Dolce Vita.
Casopisi.
Svakodnevna chuda i verovatnoca njihovog desavanja.
Sex & grad.
Pink detalji.
Limunada.
New Facebook.
Jedan modni forum.
Partiji svih vrsta.
Razmisljanje i caskanja na temu Smit vs. Heri.
Plava senka.
Nekoliko blogova i nekoliko flickr naloga.
Audio knjige, u autobusu.
Torrent.
Pravljenje lista, i dalje. Ocigledno.
Verovatnoca da otvorim fotokopirnicu ili nesto slicno sto ce mi omoguciti dva meseca odmora.
Ili da ne otvaram nista, ali da imam dva meseca odmora.
Razmatranje da li ce mi ovogodisnji odmor proteci po planu. Ili ce biti neki plan B?
Svakog dana me aktivno interesuje kad ce pet?
I tako.

Vi?

I jos: Vreme je ovih dana bilo idealno, 27 do 30 stepeni. Voda odlicna. Noci savrsene. Cene visoke. Kad imate vodica koji zna gde treba jesti pitu sa spanacem, gde suvlaki, a gde Turkish delight, a jos prica i grcki, ne morate nista da razmisljate. Taj vam jos i prevodi mudrosti TV voditelja (Npr. izbor za foto modele, pitanje clana zirija jednoj takmicarki: 'Da ti konkurentkinja iz Skoplja kaze da je iz Makedonije, sta bi joj odgovorila?'), moze ispricati i ukratko i nasiroko o istoriji spomenika, i preporuciti kafice, prodavnice i robne marke.
Tako da smo nas dve mogle da se divimo cinjenici da smo uspeli da napravimo trougao Beograd-Atina-LA i da funkcionisemo i uzivamo i bez spavanja i kako smo neverovatan poduhvat time napravile, mada znamo dve konkretne atinske gospe par decenija starije ciji su tek poduhvati za pricu, ako ne i za film.
Uprkos zapisima putopisaca iz Glorije, dve tvrdnje u vezi Atine nisu istinite. Prva, da je saobracaj katastrofican, drugo da je Plaka mesto puno boema i da se od tolike boemstine tesko odlucujes na put do Akopolja koji je tu iznad. Jer, Plaka je boemska koliko i Skadarlija, pa onda jos manje, posto je turisticko-suvenirska ponuda veca. Saobracaj je doveden u red, a metrou i fensi klimatizovanom tramvaju koji vodi za Glifadu svaka cast. Takodje, Atina nije zagadjena i prljava. Tj. mozda i jeste, ovde kazu da je tako, ali za nekoga ko dolazi iz Beograda, i vazduh i ulice su izuuuzetno cisti.
Dakle, da zakljucim: Atina je prijatan, sredjen, veliki grad, kakav bi Beograd mogao biti jednog dana, ako se potrudi i krene odmah, i dobije Olimpijske igre. Ali opet nece imati more. Ni Akropolj. Ni ostrva na 40 minuta od grada, sa svim ostvrskim carima slicnim mnogo poznatijim imenima od Egine.
U utiske sa ovog putovanja jos ubrajam i: miris mora, neverovatnu kinesku svadbu na plazi na ostrvu, ulice fensi Kolonakija, bilje po terasama, boje u predvecerje, klupe poredjane u krug - kao u nekoj agori - na obali uz pristaniste, bele zgrade, ukus frapea, pogled na Akopolj iz raznih delova grada, grcku mitologiju na raznim predmetima i last but not least: Priche, priche, priche.
Ako vam je sad do jos Grcke, preporucujem i arhivske zapise: "Cetiri putovanja u Grcku" iz 2005. i "Krf" iz 2007. Ili obliznju agenciju.

Obozavam jorgovan.

Volim ljubicastu boju.

I dalje se pitam zasto u zivotu nema ovako lepih i prakticnih dugmica kao ovo na slici za resavanje tricky situacija. Jos bi mi trebalo ctrl-alt-delete, a ni opcija undo s vremena na vreme ne bi smetala.

U moru bizarnih stvari prosle nedelje, izdavajam cinjenicu da smo imali ziri koji je birao pocasne posednike prva 204 biometrijska pasosa. Nemam nista protiv biometrijskih  pasosa, naprotiv, ali ne vidim sta ce kome novi pasos kao pocast. Posebno sto mu sa istim, posle toga, sledi ponizavanje vadjenja vize. Ali imam protiv yet another ziri. Cuj, ziri. Za pasose. Draze bi mi bilo da su makar ljudima omogucili da zovu ili salju svoje prijave, pa da se i nekom obicnom coveku ili zeni desi nesto lepo u vezi ove drzave, neka pocast, ako cemo posedovanje novog pasosa vec zvati pocast.
Postojanje i scenario ovog cirkusa postali su mi jasniji kad sam videla da su inicijatori istog Vlada Srbije-RTS-V. Novosti (ctrl-alt-delete). Pretpostavljam da je ziri, kao i komisije za menjanja imena ulica i dodele nacionalnih penzija (svi tako zajedno zaduzeni da glorifiuju i materijalno ili nematerijalno nagrade zive i mrtve, po nekim njihovim merilima) bio i placen. Takodje pretpostavljam da je to bilo ucinjeno iz budzeta. Tj. od nasih para. Istih onih kojima su placeni i bilbordi po gradu 'Pogledajte semafor', vezane za broj zemalja koje su Kosovo priznale vs. one koje nisu. (Narucilac radova je mislim kompanija Ministarstvo za KiM, ako ne i korporacija Tehnicka Vlada Srbije). Briljantno. Pretpostavljam da je stvaraocima i naruciocima neko drugi bio na umu, ali kako sa njima ne komuniciraju, ostalo je da zamisljeni semafor gledamo mi.
Ctrl-alt-delete. Escape.
Ziveo jorgovan.

Kao što onaj jada u VB pre neko veče iz čista mira zamisli predmet koji je opisao kao bezbojan-od silikona-pomaže elektronici, i kad su svi, logično,  ostali bez odgovora, objasnio da su lampe u kući napravljene od pečenog silikona (?!), a kad mu je, onda, predočeno da je to najobičnije staklo, mirno rekao 'a, greška, ništa', tako slično i na opštijem planu, osećam realnu opasnost od izmišljivača pečenog silikona i sl. i

Evo, da se zadržim na polju roze nebuloza. U wannabe simpatičnim introima koje wannabe pevači izgovaraju između pesama na Beoviziji, a na temu Beograda, jednima je, tako,  dodeljeno da kažu kako se sećaju kad je prvi Mek otvoren na Terazijama i kako i dalje idu iz sentimentalnosti da jedu tamo, iako možda i nije zdravo. Ali su u svom tom rozilu i sentimentalnosti  zaboravili da kažu da to više ne rade, jer je, eto, posle veličanstvenog mitinga pre par nedelja taj isti Mek zapaljen, a na prozorima su sad zakucane crne letve. Nema stakla, čak ni pečenog silikona. Nema ni hrane, koju sam ja sigurno mnogo ređe jela nego oni koji to uzeše i zapališe, pa još napisaše i neki grafit na temu Rusa, i nas.

Još o Beoviziji iz perspektive večeri provedene u Sava Centru, te o pitanju hoćemo li se na Evroviziji izblamirati umereno ili maksimalno, i kakve veze sa time ima buduća vlada, u tekstu sa odličnom pvom rečenicom: "Trivijalne stvari u nekoj zemlji najbolje pokazuju kakve su „ozbiljne stvari“ u toj istoj državi."