Ljube iz Srbije 3.0

Uh, svi se raspisali o tome šta ko čita od blogova, pa hajde evo i ja da kažem (a pre toga evo ga i link ka Texnoratiju, koji lično nikad ne koristim jer me smara):

- Subtraction - veb sajt Khoi Vinha. Ovaj simpatični Vijetnamac stariji je od mene možda dve-tri godine, a već je izgradio takvu fenomenalnu karijeru da mu je aktuelni angažman - direktor dizajna onlajn dipartmenta Njujork Tajmsa. Znači, vrh, nema dalje. I mnogo je opasna faca. Objavljuje možda dva posta nedeljno u proseku, i to je uvek lepo promišljeno, artikulisano, organizovano, autoritativno. Pored tog posla u NYT, koji sigurno zahteva nadnaravnu posvećenost i sve, on uspeva da se ozbiljno bavi fotografijom, crtanjem, razvojem softvera, različitim nezavisnim interent projektima, organizacijom dizajn konferencija sa top učesnicima, razvojem svoje teorije/prakse dizajna za nove platforme i aktivno prezentovanje i sharovanje tih metoda. Čak i njegov džukac mister prezident ima svoj sajt.

- Džefri Zeldman - guru semantičkog weba i razvoja onlajn platformi u skladu sa standardima i još mnogo mnogo toga. Pokretač A List Aparta, najboljeg resursa za sve koji se ozbiljno bave webom (bilo da su dizajneri, informacioni arhitekti, novinari, developeri...) Njegova firma Happy Cog dobija poslove razvoja online platformi takvih velikih imena kao što su Blogger, AIGA (američko profesionalno udruženje dizajnera), Dictionary.com, Ma.gnolia (social bookmarking servis, kao del.icio.us)

- La Lara - nije što mi je sestra, ali najjači female blog na srpskom, bar koliko ja pratim

- Yahti - nije što je moj, tj. naš, ali mi je nekako najdraži i najlepši :)) mnogo, mnogo lepih slika, sjajnih tekstova, fantastičan izbor video klipova. Prosto se začudim kad ga neko ne pomene ;) Ekipa sa jahtice će jednom, možda brže nego se iko nada, iznajmiti jedrilicu i živeti tu plemenitu ideju. Od ostalih lepih ideja sa Y.c predzankom, tu su i Yahti resort (lokacija Družetić) i Yahti wineyards (razne lokacije) (izvinjavam se onim idejama koje sam nenamerno propustio da ovde pomenem)

I šta još pratim: Marisi, dok je još objavljivala. Slike su joj postale sranje (previše fotošopa, malo pravog ugođaja), ali tekstovi su bili odlični.

Svakodnevnica blog (a da se možda ne kaže Svakodnevica?)- odmereno i zanimljivo, raznovrsno, i sve teme o kojima se piše me interesuju. Mnogo nepotrebnih geekovskih komplikacija ispod teksta - te technorati tagovi, te trekbekovi, pa onda poslednje komentarisano, pa dodaj komentar, pa ne znam ni sam više... da, pravila BB formatiranja komentara :)) mene te silne džidža-bidže nerviraju, i kao samoproklamovani UX ekspert mogu kasti da ne postoji opravdanje za gomilanje tih nepotrebnih, ehm, stvari. Keep it simple, clever guy!

Siboney. Red Sandra (šišam se kod njene mame!). Ubipacijentić, naravno. Portkey više ne piše. Belgrade 2.0, of course. Kikoman, Blogowski, i još krš nekih feedova čije sajtove nikad ne posećujem.

U Bloglinesu su mi inače glavni Boing Boing, Lifehacker, Gizmodo, Slashdot, Boxes and Arrows - klasika. Eto tako...

Onomad kad smo se vraćali iz Grčke, u Makedoniji smo napravili piš/pij pauzu u Stobiju, Stobima, kako god da se kaže. Preporučam, hik. Jer, ima tu jedan odeljak u tom restoranu u kome se prodaju sva najbolja vina koja naš južni sused ima da ponudi tržištu, i to po fabričkim cenama. A zaista imaju toga dosta.

Posle dužeg biranja, ja sam se odlučio za Vranac pod etiketom Eros; najskuplje koje imaju je nekih sedamnaestak evrića, najjeftinije tek tri-četiri. Ovo što sam ja izabrao je ako se dobro sećam bilo nekih 7 eur. I da vi kažem, vredi svaki jebeni centić. Kako znam?

Večeras su nam na večeru došli gosti, a ja sam jedva čekao priliku da otvorim tu flašu koja me žulja čak tamo iz špajza. Muški gost kaže "što si izvadio čaše za konjak". Ja kao ne znam koje su za crno vino, jel. (taj isti gost me sat vremena kasnije ubeđivao da dSLR aparati nemaju nikakvu prednost u odnosu na obične digitalne idiote, pardon mi, kompaktne aparate, čak - preglomazni su. Inače je ok čovek, na mestu, inženjer).

Nego - vino je mm. Nema ništa na netu o tom proizvođaču (poslovična balkanska poslovnost i obaveštenost, vrhunski menadžment itd, ali ajde sad). Vinarija Eros je u Kavadarcima, vino je prizvedeno od kvalitetnog grožđa iz tikveškog vinogorja, matured in oak barrels from fine selected oak. Excellently balanced taste. It combines the aroma of wild fruit and vanilla. Mild tannis represent elixir for the body and soul.

Nije da CG nema šta da ponudi, nije to, nego... Grčka ima toliko obale samo na Krfu čini mi se... ali pre svega, taj prostor - plaža, na primer 50 metara široka. Onda park/parking/plažni bar zona, novih 50 metara. Onda ulica, pa smeštajni kapaciteti. Pa tek onda - brdo.

I drugo, svaka čas' Cetinju, Lovćenu, Rijeci Crnojevića, Kotoru... ali Grčka, to je antika, to je i Rim, pa Vizantija, pa Turci, pa ponegde Venecija. I gde god da odeš, ima nešto. Čak je i priroda poprilično spektakularna.

 

Hoću da kažem, zašto uopšte neko da se cima preko tri planine i kroz pet kanjona, prosečnom brzinom od 40 km/h, da bi se potom tiskao sa tri čoveka po kvm i kupao u zagađenom moru sa uništenim živim svetom, ili, zašto bi se svaki put kada krene negde kolima zaglavljivao na jednom jedinom putu koji ide paralelno sa morem, i tak...

...kad može lepo da sedne u kola i da auto-putem dođe do Soluna, a onda dalje auto putem gde hoće - prema Kavali, ili na Halkidiki, ili pravac Atina, i da se bolje i uljudnije smesti za manje pare, a da ima i struje i vode u izobilju.  I da  jedan  ili dva dana odvoji za neku od mediteranskih metropola (Solun, Atina) ili neki od tih malih divnih gradova (npr Kerkira), i da uživa u čistom moru, raznovrsnosti ponude, zanimljivom jeziku, zapažanju sličnosti i razlika, ili whatever.

Ne sviđa se meni više da razmišljam hoće li deca morati na infuziju zbog dehidracije izazvane virusima iz mora (a pre toga da čekam u redu za doktora četiri sata, a pre toga da izmišljm mesto za parking), niti da mi se pod imenom "apartman" iznajmljuje jedna od 6 soba na spratu sa zajedničkim frižiderom ili ne daj Bože kupatilom, niti mi odgovara da se laktam ne bih li ušao u vozić ili brodić, a (brate slatki) ni radio stanice mi se nikako ne sviđaju - koja je bre to muzika keve ti, a? Šta je to bre? Ima li nešto normalno da se čuje u tom etru?

Ma hajde molim te.

Klincijada je bila vrh-vrhova-nema-dalje. I intro veče, ali posebno dan.

Prvo sam pio nešto na ovaj fazon: votka (džin), tonik, kisela, limun, med, pola čaše leda. I ženi sam mešao istu stvar. Na subotnjih četrdesetak stepeni puna frižider-torba leda bila je nešto najlepše za zagnjuriti u. I kilogrami limuna, desetine litara kisele vode i tonika.

Posle sam provalio malibu u frižideru. Mešao sam ga sa sokom od ananasa i pola čaše leda. I žena je dobila isto to.

Onda, konačno, ženske počinju da prave margaritu. M-mmm!  I njih sam spičio par, a kad je ponestalo sadržaja, preorjentisao sam se na J&B, sa pola čaše leda.

Pao je mrak, deca tumaraju po tremu i dvorištu, i njima je lepo, drugačije. I meni je drugačije, nisam se napio - a da mi prija - bar godinu dana. Onda ipak dolazi vreme da vodimo decu na spavanje, pa o istom trošku i sebe smeštam u krevet i pripremam za sutrašnju šetnju - Povlen.

SREDSTVO ZA RAD

Sinoć sam imao malo manju averziju prema računaru (razvio sam neku nezgodnu netrpeljivost, ali možda je prolazna), pa sam dobar deo večeri proveo na Internetu. I šta ima novo - Apple izbacio verziju svog Safari web browsera za Windoze! Downloadovao sam ga i instalirao (instlisao zvuči glupo, sorry) - sviđa mi se, sexy je, ali mi je krešnuo par puta pri secure loginu.

ORAL FIXATION

Kehm... moja gurmanska fiksacija već duže vreme je osobuko, teleće nogice u saftu. Kad sam se pre koju nedelju ohrabrio da u mesari tražim te zadnje nogice, oni su me pogrešno shvatili, mislili su da mi trebaju papci. Pre koji dan sam nekako shvatio da treba da tražim kolenice; tako se sve odjednom razjasnilo, pa sam se u subotu ujutru iz nabavke vratio sa telećom nogom. Marčela Hazan, here I go.

Nogica se kuva dva sata u rerni, u zatvorenoj vatrostalnoj posudi, u goveđem bujonu sa paradajzom, vinom i začinima, a služi se uz rizoto ala milaneze.

Ručak je zaista bio prava erotična fantazija.

ŠTA JE BILO POSLE

Posle odgledanog Aninog RG finala, uzjahao sam svog žutog dvotočkaša i odvezao se do brane Rovni. Kad sam se okrenuo prema Valjevu, izenadio sam se što vidim ogroman crni oblak. Iako je još uvek bilo sunčano, osetio sam miris nadolazeće kiše. "Odvešću se do Velinke (kafana na pet minuta vožnje od brane) i tu iskulirati dok ne prođe pljusak", pomislio sam.

Pet minuta kasnije, međutim, bilo mi je glupo da ulazim u kafanu jer sam bio potpuno mokar - kosa zalepljena preko čela, potpuno vlažna majca pripijena uz telo, patike pune vode, zadnji točak zabacuje blato sve do vrata. "Punom brzinom napred!", komadnujem i prebacujem u najviši stepen prenosa.

Provala oblaka se naglo završila kao što je i počela, put je ponovo oživeo, čak je i sunce ponovo zasijalo, a meni je postajalo jako hladno. Skinuo sam majcu i malo je cedio, a onda je vozeći bez ruku držao iznad glave da se vijoreći što pre osuši. Neobičan prizor za ostale učesnike u saobraćaju.

PROVOD U SELU

Nedelja pre podne. Ksenija je otišla napolje i kupila roštilj, pa smo se onda svi spakovali u kola i otišli u Sanković na bazen. sada je napunjen i veliki pa se može lepo plivati.

Posle bazena smo u selu podložili roštilj i pekli piletinu i sosidžiz. Brali smo višnje i dudinje.

PREPODNEVNO IZNENADJENJE

Ponedeljak. Dok sam se bavio završavanjem nekog plana, u biro je ušla jedna devojka i došla pravo do mene. Donela mi je poklon iz Švedske, od kolege skippera Kikomana. Poklon je flaširan, zapremine 0.7l, a unutra je Gran Lurton - Cabernet Sauvignon iz Mednoze u Argentini. Ova flaša je dakle prešla put Argerntina - Francuska - Švedska - Srbija, i dalje neće ići. Otvorićemo je za vikend, najkasanije.

Šta mi se svidelo pre neki dan? To što sam krenuvši sa Sofijom u obdanište tu ispred pijace ugledao čoveka koji prodaje lisičarke.

Nisam odavno išao u gljivarenje, a lisičica je jedna od onih najlepših vrsta koje se mogu naći u srpskoj šumi. Uvek bih im se lepo obradovao pri susretu (množina, jer rastu u kolonijama).

Kupio sam 400g za 200 din,  nisu baš jeftine. Spremaću ih večeras na Yahti način (prema receptu Y.c chefa); kupio sam i buteljkicu sovinjon blana. 

Još o lokalnim atrakcijama: za vikend ćemo nadam se skoknuti do bazena u Sankoviću. topla sumporovita voda direktno iz zemlje ulazi u bazene, sve je improvizovano i antifensi, a ja to volim.

Nek se sredi jednom, nisam protiv toga. Samo mi se i ovako sviđa, ima neku posebnu čar taj pogled na livade sa kravama kroz bodljikavu žicu. Ili nije u tome štos, ne znam. U svakom slučaju - blagotvorno je.

 

Isplovila je nova, 2.0 yahti.ca. Šta je novo?

• od sadržaja, imamo tu kratku formu
• imamo i video predlog. nekad je pesma, nekad nešto drugo
• tu je zatim i anketa
• foto priča u sedam slika, još jedna nova forma izražavanja

Od vizuelnih elemenata, tu je

• horizontalni meni sa par externih linkova
  
• box za izdvojene postove i druge sadržaje, po različitim kriterijumima
• širina sadržaja je povećana na 959px (manje od 5% posetilaca Y.c koristi rezoluciju 800x600 i manju... vremena su se promenila)

Ostalo je još da se radi na stranama arhiva, pojedinačnih postova i drugim... sve u svemu, sajt je pravljen u duhu pristupačnosti i poštovanja W3C web standarda. U CSSu ima jedna-dve stavke koje se ne uklapaju u tu priču (_width: ...., zbog jebanog IE6.0 - nisam imao više vremena da istražujem moguće holy i giljotina hackove itd). Nedoslednosti u XHTML-u dolaze od CMSa, ne od modela samog po sebi. I tak... Živeli ;)

Ovo slušam - na kompu, dok radim. Na ajpodu, na poslu i dok hodam. I uveče kad legnem. Dao bih ceo jedan Exit za jednoipočasovni nastup ovog neverovatnog benda. Živeli!

Arcade Fire, sure.

Ok so, here it is: Zla pionirka.

 

 

Prvobitni plan je bio - otići u prirodu, tačnije u dvorište na selu, spremiti mali roštilj i uživati na tremu. Međutim, nije bilo dovoljno entuzijazma, pa smo se prebacili na rezervnu, kućnu varijantu. Pre nego sam zaseo u kuhinju, oprao sam sva tri prozora.

Šta se spremalo? Na električnom grillu ispekao sam šnicle od svinjskog vrata i par izvanrednih kobasica (za sledeći put, da ne zaboravim - mesara na uglu naše ulice i Vitkovićeve). Zatim, i još važnije i ukusnije, spremio sam salatu sa grilovanim povrćem i fetom, po receptu našeg yahti chefa.. Salata je naravno fenomenalna. Treće, krenuli krompirići (100 dindži kilo).

 

Nije baš da se naročito slaže uz ovakav menu, ali pošto sam ga zamjetio u Maxiju kad sam otišao da kupim patlidžan i fetu, rekao sam sebi - what the heck, Ljubiša, pije ti se - pij ga. Reč je o Colombard Chardonnayu, Western Cellars, California, USA (crisp, fruity, dry white winefrom colombard and chardonnay grown in the central valley of California - which runs parallel to the Pacific ocean south of San Francisco...)

Weekly dose of nature sam ipak kako-tako ufiksao sebi kratkim odlaskom do Pustinje. Parkirao sam se i otišao pravo nizbrdo, prema Jablanici. Jednom prilikom smo se tu zadesili, počela je kiša, nismo mogli do kraja da istražimo, pa eto, rekoh sebi, prilike da se malo švrćneš i okineš koji snimak. To se dešava juče. I eto četiri slike koje su onako, nema baš šta da se slika zapravo. A i seljaci su isekli veliki deo šume, pa je donekle i tužno.