oktober 2004 Archives

Posle dužeg vremena, on the road again! Prethodna dva dana proveli smo u Vranju (Kiza, Sava i ja) u radnoj poseti redakciji AVPa (Agencija Vranje Press). Rezultat: evo ga ovde.

Ovaj, odseli smo u nadaleko čuvenom hotelu „Vranje“. To je jedan bastard ubačen u tradicionalno gradsko tkivo, ali meni se kinda sviđa: rasprostro se na dobrih hektar ili i više, svaki glavni nivo ima bar tri polunivoa, i tako je komotan... hol na nivou mezanina je veličine osrednjeg fudbalskog igrališta, spratovi sa sobama imaju poprilične holove na mestima ukrštanja vertikalnih i horizontalnih komunikacija, a sobe su u pičku materinu, baš velike.

Fazon je u tome što je fasada urađena u fasadnoj opeci, a svaka soba izlazi iz glavne ravni jednim u osnovi tupouglim trougaonim ispadom. Plastificirana aluminijumska stolarija i krovni pokrivač, velike baštenske terase, to bi bile glavne odlike ovog hotela. Ne znam, interesantno mi je.

Veče smo proveli pijući mastike, uzo, pivo (Sakam Skopsko, turski točeni pilzner) , kratošiju, kiselelicu... ništa posebno, a danas smo, u povratku, svratili u niški restoran „Amerikanac“ na ručak – vrlo, vrlo prijatan ručak u istom takvom ambijentu (jaga, salatice i toplo pecivo vs. najdivnije oktobarsko sunce, i višedecenijski lišćari iznad nas... i poneki žuti list koji doleprša do tanjira... turska kafa rocks, takođe)

Fantastičan BBCjev program nedeljom uveče na TV B92: "Nil".

Oduševljen sam načinom na koji ova kuća pravi svoje dokumentarce, a Nil mi se osobito dopada - to je serijal koji priča o istoriji, civilizacijama, potom na trenutke postaje nešto poput modernizovanog opstanka...

Prateći reku tako zađe i u afričke urbane sredine, koje su mi već neko vreme zanimljive iz drugog razloga (negde u februaru bih trebao da putujem u Freetown, Sierra Leone, pa se tako zanimam).

Cela ova višeslojna priča upakovana je u savršeno produciranu opnu - mislim na efekte koji se postižu kada se angažuju spec. kamere koje snimaju kako raste trava, kako se lede i tope kapi vode, pomeraju i dolaze kišonosni oblaci, extra teleobjektivi koji na meni neverovatan način prate leteće grabljivice na par kilometara zumirane i izoštrene, zatim satelitski i avionski snimci, kompjuterska obrada... igrane scene, takođe.

Šta je potrebno da se napravi ovakav program? Milionski budžet, sigurno, ali i: poveća grupa stručnjaka najraznovrsnijih profila, do jaja kamermani, tehničari, zvuk operateri, rasvetljivači, reditelj tako pametan i vešt da zna da na precizan način iskoristi najraznovrsnija izražajna sredstva, bez preterivanja...

I još: medijska kuća koja zna da takav proizvod može prodati, publika koja će to gledati, svest da se novac uloži u program o prirodi a ne u estradu primjerice, i još mnogo preduslova i još mnogo pojašnjenja konteksta u kojem je sve ovo moguće...

Ne znam, to je sve možda i normalno, ali za mene je i-te-kakav fenomen!

Yuhu, evo nas ponovo!

Malo se odužilo ovo čekanje novog sajta www.rankovic.net, ali neka... (što je brzo to je i kuso).

Nije još sve podešeno; treba da prebacimo i La-Larin blog, treba da napravimo prvu stranu koja će razvoditi na različite sadržaje na ovom sajtu... By the way, exportovanje starih postova sa bloggera i njihov import na ovaj sistem (radi se o Movable Type programu) pokazao se kao komplikovan zahvat. To što srpska slova nije prepoznao najmanji je problem.

Ono što već funkcioniše je Galerija; od sada ću sve slike koje želim da podelim sa drugarima uploadovati ovde, umesto da ih šaljem mailom. Tako je bolje i zbog arhive, a i meni lepše i lakše.

Dobro. Ako ima neki Ranković (ili pretendent na to prezime) zainteresovan za blog, nek se javi. Konkurs je otvoren na neodređeno vreme.