Posle dužeg vremena, on the road again! Prethodna dva dana proveli smo u Vranju (Kiza, Sava i ja) u radnoj poseti redakciji AVPa (Agencija Vranje Press). Rezultat: evo ga ovde.
Ovaj, odseli smo u nadaleko čuvenom hotelu „Vranje“. To je jedan bastard ubačen u tradicionalno gradsko tkivo, ali meni se kinda sviđa: rasprostro se na dobrih hektar ili i više, svaki glavni nivo ima bar tri polunivoa, i tako je komotan... hol na nivou mezanina je veličine osrednjeg fudbalskog igrališta, spratovi sa sobama imaju poprilične holove na mestima ukrštanja vertikalnih i horizontalnih komunikacija, a sobe su u pičku materinu, baš velike.
Fazon je u tome što je fasada urađena u fasadnoj opeci, a svaka soba izlazi iz glavne ravni jednim u osnovi tupouglim trougaonim ispadom. Plastificirana aluminijumska stolarija i krovni pokrivač, velike baštenske terase, to bi bile glavne odlike ovog hotela. Ne znam, interesantno mi je.
Veče smo proveli pijući mastike, uzo, pivo (Sakam Skopsko, turski točeni pilzner) , kratošiju, kiselelicu... ništa posebno, a danas smo, u povratku, svratili u niški restoran „Amerikanac“ na ručak – vrlo, vrlo prijatan ručak u istom takvom ambijentu (jaga, salatice i toplo pecivo vs. najdivnije oktobarsko sunce, i višedecenijski lišćari iznad nas... i poneki žuti list koji doleprša do tanjira... turska kafa rocks, takođe)
Provalite kako je Ljubar elokventan u poredjenju sa mnom
nisam bas shvatio to sa fasadom, mozda neku sliku da poslajes.
je l'se ti to sad svugde zvanicno predstavaljas kao Ljuba? Palo mi na pamet kad sam video vest na ovom vranjanskom sajtu.
Ma ne, nego oni ne znaju kako se ja zovem, tj. zaboravili su. Btw, neozbiljna im je ta vest, skroz.
Ja ne mogu da zamislim taj hotel, posalji neku sliku.