On the road again

Posle dužeg vremena, on the road again! Prethodna dva dana proveli smo u Vranju (Kiza, Sava i ja) u radnoj poseti redakciji AVPa (Agencija Vranje Press). Rezultat: evo ga ovde.

Ovaj, odseli smo u nadaleko čuvenom hotelu „Vranje“. To je jedan bastard ubačen u tradicionalno gradsko tkivo, ali meni se kinda sviđa: rasprostro se na dobrih hektar ili i više, svaki glavni nivo ima bar tri polunivoa, i tako je komotan… hol na nivou mezanina je veličine osrednjeg fudbalskog igrališta, spratovi sa sobama imaju poprilične holove na mestima ukrštanja vertikalnih i horizontalnih komunikacija, a sobe su u pičku materinu, baš velike.
Fazon je u tome što je fasada urađena u fasadnoj opeci, a svaka soba izlazi iz glavne ravni jednim u osnovi tupouglim trougaonim ispadom. Plastificirana aluminijumska stolarija i krovni pokrivač, velike baštenske terase, to bi bile glavne odlike ovog hotela. Ne znam, interesantno mi je.
Veče smo proveli pijući mastike, uzo, pivo (Sakam Skopsko, turski točeni pilzner) , kratošiju, kiselelicu… ništa posebno, a danas smo, u povratku, svratili u niški restoran „Amerikanac“ na ručak – vrlo, vrlo prijatan ručak u istom takvom ambijentu (jaga, salatice i toplo pecivo vs. najdivnije oktobarsko sunce, i višedecenijski lišćari iznad nas… i poneki žuti list koji doleprša do tanjira… turska kafa rocks, takođe)