Šetnja

Nedeljno prepodne smo Neša, Sandra i ja iskoristili za šetnju, i kao i uvek kad ne znamo gde bismo, odemo na Gradac. Koliko mogu da se setim, to je jedina priroda koja je na pešačkoj distanci od grada, stiže se za 10 minuta, i uvek je super.

Evo danas, na primer: bila je magla, i vlažno, reka prepuna vode, para izlazi iz usta. Savršeno! Prvo smo u kafani Sunčani vir popili po tursku kafu sa ratlukom, a onda penzionerski pošli putem, ne stazicom sa leve strane. Onda smo kod Anatema prešli most, kod crpne stanice prošli ispod pruge, popeli se do prvih degurićkih kuća, i onda se spustili do vodenice i mostića sa druge strane konjičkog kluba. Prelazak mosta malo nam je napumpao adrenalin, pa smo, prešavši ga, opuštenije nastavili do brane u Deguriću. Tu smo se malo bavili, a onda otišli i do pećine u kojoj speleolozi silaze preko 300 m, a koja spolja gledano deluje sasvim naivno. Moram nabaviti te slajdove, ima ih ŽePe, koji je jedan od članova te speleo družine. Ja, neka hvala, nisam za tu vrstu aktivnosti.

Još jedna samo stvar - ja sam mislio da u Prag idem u utorak, a zapravo idem sutra, u ponedeljak (i vraćam se u subotu, a ne u nedelju), i poprilično sam u frci oko pakovanja i završavanja preuzetih obaveza. Ali, rekoh, ako sad ove slike ne stavim i ne postujem, zaboraviću šta me se dojmilo i propade fazon...