Vratili smo se, jedva se iskobeljavši iz onolikog snega, kad nas ovde dočekaše skoro identični uslovi. Ali nije to bitno. Evo šta je bilo:
- skijanje: pet od sedam dana. Nije ni loš skor, kad se uzme u obzir da je moglo biti i dva od sedam. Magla i jak vetar najveći su neprijatelj skijaša, jer tada žice ne rade. Kada rade, onda obično staze nisu pripremljene, ali to je manji problem, i tako. Ne znam da li se nekad desi da se baš sve uklopi.
- smeštaj: vikendica na samoj stazi Poljice, nije loša. Veliki nedostatak: ulazna vrata se otvaraju na spolja, što je zbog obilnog snega bio ozbiljan problem (vidi slike).
- društvo: super.
- Jahorina: mnogo lepa. Puno turista iz Hrvatske i Slovenije. Takođe, desetine i stotine Valjevaca.
Tako, ne bih previše da filozofiram. Slike su OVDE.
Update: Slike Joce Kovačevića. Ima ih puno, u punoj rezoluciji su, i dobre su. Pogledajte!
lepe slike.
(ko je nevena sa slika?)
Odlicne slike. Hvala
Inace, treba napomenuti da je prvi Valjevac koji je osvojio vrh Akonkagva u Juznoj Americi, Zoran Stepa Stepanovic, moj skolski drug, cak smo i sedeli u istoj klupi, tako da mu je sve to sigurno mnogo pomoglo da ostvari taj podvig... Bravo...
Bobe, zasto moj blog ignorises?
Ne, Laro to nije istina... Ja i tvoj blog redovno posecujem... Samo ne ostavljam komentare, ne znam ni ja zasto... Valjda zato sto sam stidljiv...
Bobe, vi ste moj omiljeni lik!
kendi, sto se krijes iza laznog imena
Kako si znao da sam ja!
Lju, nemas jos post (kratko o) u martu