marec 2005 Archives

Drugovi iz dijaspore, ovako sada izgleda skverić Kod babine glave. Naravno, nije završen. Fali osvetljenje (reflektori iz zemlje osvetljavaće pet krošnji, asimetrične lampe - fasadu muzeja, zidne lampe malo iznad zemlje definisaće ovaj platojčić za sedenje, a i samo spomen-obležje će se osvetliti). Dva drveta su zasađena (izabrao sam crveni hrast jer u jesen ima neku crvenkastu boju; mislim da će lepo izgledati između one ogromne lipe do Gimnazije i zimzelenog do muzeja). Trava nije zasađena, zimzelene krošnje nisu potkresane. Parkiranje iako nije dozvoljeno (što bi trebalo da znači da je zabranjeno) praktikuje se i mora mu se stati na put, makar i stubićima (koje sam uporno izbegavao).

Sutra uveče počinju dani arhitekture, ja pripremam plakat 50x70 sa ovim sadržajem....

Vidim, neke demonstracije i neredi u Kirgistanu. I to baš zbog krađe na izborima.

E, pa kad smo Kiza i ja bili tamo u decembru 2003, iako su parlamentarni izbori trebali da budu tek kroz godinu i nešto (što mu dođu baš ovi zbog kojih se i bune, ne?), već nam je skretana pažnja da se očekuje da budu bitni i prelomni. A tada se stvari još nisu posmatrale kroz prizmu događaja u Gruziji i Ukrajini.

Izveštava se o neredima u Džalalabadu i Ošu, a to su gradovi na siromašnom jugu. (ovaj Oš se nalazi u Fergana dolini, najsiromašnijem kraju centralne Azije, gde se mešaju nacije i gde je leglo radikalnog islamizma). Nisam pročitao da se nešto dešava u Biškeku, što ne znači da neće danas - sutra. Imali smo polaznike na kursu (Разработка веб-сайтов для СМИ Кыргыэстана) iz svih ovih gradova, i svi su bili mnogo fini, prijatni ljudi, iz raznih radio i TV stanica i novina.

Anyway, želim mnogo sreće i pameti!

ps. Dobar tekst na BBC sajtu, Analysis: Why Kyrgyzstan matters.

Ko ne zna, u Pragu sam.

Malo sam se iscimao da obiđem bar nešto što ima veze sa arhitekturom, i evo šta sam video: praški "novi urbanitet" koji obuhvata nekih tridesetak placeva na padini ka reci, planiran i izgrađen od 1928 do 1932-3.

Najpoznatije naselje tog tipa (model flats of the "new architecture", form without ornament, new materials and techniques...) je Weißenhof u Štutgartu iz 1927, i objekte u njemu radili su: Peter Behrens, Victor Bourgeois, Le Corbusier, Walter Gropius, Ludwig Hilberseimer, Pierre Jeanneret, Ludwig Mies van der Rohe, Jacobus Johannes Pieter Oud, Hans Poelzig, Hans Scharoun, Adolf Gustav Schneck, Mart Stam, Bruno Taut, Max Taut i još neki.

E pa, ovaj Mart Stam jedan je od 19 arhitekata koji su projektovali kuće za Babu. Evo ko još: Zdeněk Blažek, Otokar Fischel, Jaroslav Fišer, Karel Fišer, Josef Fuchs, Josef Gočár, Antonín Heythum, Pavel Janák, František Kavalír, František Kerhart, Jan Evangelista Koula, Hana Kučerová-Zaveská, Evžen Linhart, Ladislav Machon, Oldřich Starý, František Zelenka, Ladislav Žák. Neka od ovih imena sam zapamtio iz onog prošlog života, a navodim ih onako, možda neko zna nešto pametno o njima (Žarko? Makso?).

Malo sam se pomučio dok nisam našao naselje, zavučeno je skroz iza nekih novijih celina, ali - što se kaže - čim sam ga video, odmah sam ga prepoznao.

Šetkao sam se sa knjigom "Baba" Stephana Templa (hvala Savo!), u kojoj su opisi objekata poređani upravo onim redom kojim se ređaju dok se šetate ulicama Na Ostrohu, Na Babe i Nad Patankou. I tako, čudno je; mali, konceptualni, drugačiji svet, herojski rekao bi neko poetično i sentimentalno raspoložen (ma ne, ne ja...:). Neke kuće su skroz zapuštene, uz neke su čak dozidane šupe, a u neke su se, opet, uselile kojekakve firme, pa ih održavaju u blještavom i - srećom! - originalnom stanju.

Šteta je prava što se vide samo te ulazne, ulične fasade, a pošto je teren u nagibu, sa ulične strane su prizemne i P+1, dok se iz dvorišta razvija i donja etaža. No dobro, ipak se može uživati u toj retro modernosti, u privlačnim, prepoznatljivim elementima (sa kojima se još barata na fakultetu i praksi), u naivnoj i isključivoj doslednosti.

Pokušavam da nađem slike na netu, ali ne uspevam. To vam je što vam je.

Pravo je zadovoljstvo bilo biti sinoć u svečanoj sali Gimnazije, na promociji radovo pristiglih na konkurs za urbanističko - arhitektonsko rešenje za centar Divčibara.

Prvu nagradu osvoji je autorski tim AGM, Beograd: arh. Marjan Đulinac, doc. arh. Borislav Petrović, doc. arh. Ivan Rašković, Aleksandar Tomić i arh. Nada Jelić. Koautor: Stephano Paillocher. Konsultant za saobraćajno rešenje inž. Radmilo Ilić.

Bilo je još nekoliko dobrih radova, ali prvonagrađeni je na mene ostavio jako prijatan utisak (kasnije je nekoliko nas bilo u kafani kod Miće Matića sa Raškovićem, Borom i Nadom, pa se lepo veče produžilo do sitnih sati).

Ono što su predložili AGMovci deluje ubedljivo i logično. Ima taj linearni centar koji se formira duž jezera. Tu su smešteni najjači sadržaji. Zatim, ima drugi centar nižeg intenziteta koji nazivaju 'selo', što mu dođe negde na području naselja Stari grad, znači preko puta pošte, doma zdravlja itd - tu bi se koncentrisali manji smeštajni kapaciteti za rentiranje i posedovanje. I ima treću žižu, to je rekreacioni centar, koji bi obuhvatao veću površinu, između hotela Maljen, ski staze, i sve tamo do ne znam gde.

Jakom koncentracijom sadržaja duž jezera izbegava se narušavanje drugih prirodnih vrednosti izgrađenom strukturom. Uvođenjem novog, rekao bih scenic roada, rasterećuje se ova kilava saobrađajnica koja ide pored hotela Divčibare. Vodeno ogledalo je plitko, pretpostavljam da bi zimi služilo kao klizalište.

AGM je ponudio jako dobro rešenje za tip izgradnje. Kombinovanjem tradicionalne organizacione šeme i inovativnog inženjerstva dobija se jeftina, ekonomična kuća prilagođena načinu korišćenja i uopšte kontekstu. Ovaj deo konkursnog rada se očigledno naslanja na prethodne radove, recimo konkurs za domaćinsku kuću, gde su takođe pobedili, i to u svim kategorijama (ako me sećanje ne vara).

Odličan, odličan rad. Na sajtu Radio Patka ima dobar prikaz prezentacije, evo linka.

Na sajtu Društva arhitekata Valjeva postoji ceo prikaz konkursa: klik ovde.