Brzinski 'izlet' do CG

Ehm,

čudno mi je što ću ovo da kažem, ali: Podgorica rules!

O čemu se radi? U petak pos'podne krenemo K. i ja u Podgoricu, sa zaustavljanjem na Zlatiboru, u restoranu Mačkat. Pojedemo skoro kilo jagnjetine (ovo stvarno zvuči prosto, ali nekako je normalno kad se nađeš u tom kontekstu putovanje - planina - glad. Čak iako je takva klopa potpuno nezaslužena: koliko kalorija treba da potrošiš i na kakav način, da bi to bio odmeren obrok za nadoknadu izgubljene energije? Whatever; pojeli smo to i zadovoljno nastavili dalje).

U Podgoricu stižemo malo pre ponoći, nalazimo se sa našim domaćinom, sedamo u baštu jednog od kafića u tom njihovom centru. Toplo (dvadesetpetšest), miriše na more, piri neki blagotvorni povetarac, (dakle vremenski uslovi kakvi se kod nas u to doba noći nisu poklopili godinama; ništa pulover, ništa lagana jaknica). Ta ulica mu dođe kao neki korzo, devojke šetaju, muškarci sede i gledaju. Ne malo me iznenadilo koliko sjajnih riba ima! Ne, zaista, svaka čast. Nismo pričali ni sa jednom, samo smo sedeli i pili pivo, i prijalo mi je, kao što bi mi prijala projekcija nekog laganog filmića u otvorenom bioskopu. Posle smo još malo sedeli na tersai tog hotela u kom smo odseli, neki privatni natripovani mali hotel kod bus i žel stanice. Mnogo prijatna noć.

E da, videli smo taj most što ga otvoriše pre koji dan, na Dan državnosti: super izgleda. Viseći je, u smislu kablova okačenih o jedan centralni nosač. Lepo je osvetljen, u samom je centru, i kolone ljudi ga prelaze i tripuju se kako su moderni i uspešni. Zapravo, svi koje smo videli/čuli, pročitali i osetili, u tom su nekom poletnom fazonu, osobito zbog tunela koji je otvoren isti dan, a koji put do mora skraćuje za skoro 30 kilometara, što znači da se sada na plaži može biti pola sata posle polaska iz Podgorice. Tunel je, ono, evropski u najboljem smislu te reči: ventiliran, po svim propisima i to. I stvarno, velika je to stvar. Bravo.

Sutradan smo nekako ustali i otišli kod naših poslovnih partnera, ja sam obučio devojčice da održavaju novi sajt, a potom smo otišli u italijanski restoran na ručak (već je tri-četiri popodne). Predjelo (mocarela, pršuta, neke palačinkice od patlidžana i povrća, mmmmmmmm), glavno jelo tri vrste paste (jedna ljuta, jedna slatkasta, jedna arabiata), tiramisu, espreso, prošlo 18.00 sati, sedamo u kola, palimo nazad u Srbiju. Kući sam stigao u 1.00 posle ponoći, još uvek sit, pripit od prethodne noći, osvežen prijatnim vremenom i vizuelnim mesnatim zanimacijama...