Ova stvarčica - šta god da zapravo jeste - u mojoj uobrazilji pretvara se u objekat koji vraća najdivnije dečačke maštarije. Odlično se sećam tog popdneva, par dana pred polazak na more, tamo neke rane osamdesete: već potpuno u tripu letovanja, zamišljam kako sam par dana pre mame i tate sa izmišljenim drugom krenuo biciklom na more (!). Skoro da sastavljam poruku mami, u kojoj joj kažem da se ne brine, da smo sve spakovali, i onda detaljno nabrajam: koliko majica/čarapa, koliko tačno sardina (koje sam obožavao, valjda zato što mi ih nisu baš davali ), gde sam sve to stavio (a stavio sam onako kako su to radili evropski motoristi koji su tih godina bili tako mnogobrojni na putevima ka obali, dakle - u kožne bisage po celoj konstrukciji bicikle). Zaključujem pismo tako što zakazujem sastanak na određenom mestu, u određeno vreme.
Whatever. I danas me ova sličica inspiriše, eh da. Produženi vikend na bicikli, spavanje u prirodi, sve što se poželeti može.
Nego, sutra odoh na jug: Kruševac, Vranje, Skoplje. U Kruševcu i Skoplju dižemo novozavršene sajtove, u Vranju spavamo sutra jer je taj hotel u Skoplju zauzet, a Hyatt neće da nam refundirju naši. Prekosutra spavamo u Makedoniji, dough.
Večernji izlazak u Vranju sa našim starim prijateljima je uvek prijatan, zabavan, i bolan po organizam (moj organizam, ne Organizam). Ja kao aperitiv pijem mastiku, uz obrok mislim da ću Efes točeni, a posle može i neka loza. U Skoplju svakako Stara žolta, mmm, i skopsko.
Pih, kao da je hrana/piće najvažnije. Nosim i svoj Digital Rebel XT, pa ću malo da se potrudim oko fotografisanja. Stativ mi je kum odneo u Grčku, pička jedna. A ova agencija u Skoplju nam je na - čini mi se - desetom spratu, vidi se cela prestonica.
Srdačno vas pozdravlja
Baron Ranković from Sanković
procitah ovo iz Zle pionirke na casu, pa se i nasmejah glasno, vizuelizirajuci