Ovog vikenda se po-ne-znam-koji-put na Divčibarama održavaju Dani gljiva, ali - vidi kako je samo šugavo vreme (Sivo, sumorno nebo tešku oluju valja...).
Ova slika je sa sličnog događaja prošle godine. Mi se ovde ipak nadamo da će bar u nedelju moći da se ode, najavljuju poboljšanje vremena.
Isti taj dan biće organizovana i proslava godišnjice jednog kafića, najavljuju dvadestčetvoročasovni provod (što mene ič ne privlači, ali možda ipak svratim negde uveče).
Ovu i druge slike postavio sam ovde. Kako je bilo? Super, naravno. Ja sam preko dana uglavnom radio (imali smo tri različita treninga, dva Basic online publishing, jedan Advanced), ostatak porodice je šetao/kupao se/šopingovao, zavisno od vremenskih uslova, koji su inače bili izrazito promenljivi. Išli smo jednom do Budve, n+2 puta u Kotor, dva puta do Stoliva.
Septembarski boravak na moru neizbažno me podseti na one oktobarske odlaske u Krašiće kod Naci Ž., eh da!
Pratio sam Eurobasket 2005, naravno, i umereno se nervirao. Mislio sam da je isključivi krivac za tu bruku onaj gedža iz Čačka, ali sad su stvari počele da se odmotavaju, pa iako je on to morao da spreči ako treba i najradikalnijim potezima, ne mogu više sav gnev na njega da usmeravam. Mislim, koji gnev, nije gnev, nego to razočarenje što sam znao da će ovako ispasti, a oni su to više nego potvrdili. Whatever, dude.
Šta ima ovde, a? Osim što je Kaha Harvardze propustio priliku da se slika sa Tadićem, jel bilo još nešto zanimljivo?
Posledice šetnje osećam tek sad - listovi, butine, krsta; tako je to kad se osmisli šetnja u kojo se više spušta nego što se penje.
Evo jedna slidža.
Danas su nam u zvaničnu posetu došle kolege sa mog posla (vidi sliku). Među nama je: četiri arhitekte, dva građevinca, jedan prostorni planer i jedan arh. tehničar.
Gospođa Ranković je za ovu priliku pripremila lisnato testo u tri kombinacije i neku starinsku tortu, a ja sam se postarao da bude Zavišine rakije ("Sankovčanka") i ledenog Efesa. Pavle je dobio sedište za kola!
Posle smo Aca i ja obilazili neka gradilišta na kojima smo on i ja - ili samo on - nadzorni organi.
Sladak je katkad taj inženjerski posao, ako ti se lepo skocka, kao onom čuvenom Branku G. (komšiji od Harvardzea), koji onomad dade intervju za Modul (čovek inače radi u Švici, na ispitivanju konstrukcija). Njegov posao podrazumeva
a) projektantsko-istraživački rad, (casual varijanta, farmerke, majca/košulja, brada od jedan dan)
b) kongresi, seminari, savetovanja, gde se ispituju nove teorijske postavke, upoređuju granice nauke i prakse (odelo, kravata, cipele)
c) rad na terenu (kombinezon, šlem, zaštitna oprema, sigurnosna sajla), npr. ispituje se - najsavremenijim metodama - promena nosivosti konstrukcije železničkog mosta u Alpima
By the way, prijavio sam stručni ispit, polažem krajem novembra.
Malo sam se večeras pozabavio izgledom ovih web strana, kao što se da zamjetiti. Ovaj Movable Type, softver koji vozi blogove na domenu rankovic.net, ima poprilično glup sistem izrade templejta, tj. šablona, da me mrzi nešto više da se udubljujem.
Ovo na slici sam ja, pre koju nedelju, kad smo Harvardlija, doktor, Red gospođa i ja išli u šetnju Valjevo Petnica - Žabari - Klinci - Paune - Đurđevac - Sanković - Mionica, pa se zaustavili u Petničkoj pećini. Ovo što mi je u levoj ruci je cigara, jebiga. Da, popušim po neku, ponovo. Vidim, Kikoman se again skida. Bravo Filipe, i ja ću uskoro, po treći put.
Harvardlija otputovao, i treba za koji sat da stigne, ja sinoć išao na večeru u restoran "Đorđe" u Šekspirovoj ulici u Beogradu sa tri lika sa BBC world servicea i ostatkom naše srpske ekipe, lepo se proveo, oko ponoći seo u kola i vratio se kući. Tako, eto.
Nego, ovo što se dešava u Nju Orleansu mi je neverovatno. Užasnuo me je i najskoriji tragičan događaj u Bagdadu, sa ovim Šiitima što su bili na mostu.
I još me mnooooogo nervira ovaj glupi Željko Obradović zbog koga ćemo opet da ispušimo na velikom takmičenju.
Ostalo je manje-više OK.
