oktober 2005 Archives

Za mene, ovo je jesen u Valjevu. I kad nakon posla odemo na Gradac na kafu. I stignemo za 7 minuta. I sretnemo poznanike. I dobijemo ratluk uz kafu. (neke stvari nemaju cenu; za sve drugo tu je...)

Samo, što reče danas Mjehur, nismo mi mala deca pa da se zavaravamo da će ovakvo vreme biti i u novembru.

Ipak, mala ekipa je smislila i dobitnu kombinaciju za zimu: pošto na Divčibarama nema skijanja, mora biti - snow boardinga. Tate i mame i deca, na padini nagiba do 5%, mogu da se zabavljaju cijeli dan. Iznajmiš board, obuješ svoje planinarske čizme, i to je to. Nikakva infrastruktura, ratraci, pancerice, ništa žičare i ski pasovi. A ipak na snegu, i ipak zimski sport.

Dakle, klikom na ovu sliku otvara se FlickR galerija sa nekoliko novih fotki od prethodnih par dana. Sofija kao istraživač, kuma Selena u gostima, Pavle sa loptom...

Krenuli smo na kung fu, istina, ali ćemo ga verovatno zameniti stonim tenisom. Nekako je zanimljiviji, takmičarskiji. A i više odgovara vrsti razonode koja nam je potrebna; na kung fuu je teško i oznojiti se.

toliko za danas.

Jedna mala, neobavezna, nezahtevna šetnja, odmerena prema nedeljnom pre/podnevu, započinje u kafani na samoj reci, uz rakiju, kafu, dim. Potom se dođe do konjičkog kluba, pa do brane, pa kroz voćnjak do spuštanja za Livadice i Sunčev vir (ili što bi deca rekla Kurčev svir, izvin'te na izrazu). Onda putem malo uzbrdo, i dođe se do raskrsnice na kojoj se ponovo skreće za k. klub. Na tom potezu je par lepih, osmišljenih kuća, ali ova na slici nam se osobito dopala. Kao na onim razglednicama sa grčkih ostrva, bele kuće, stepenice, i plava drvena stolica. Ovo je isto tako, samo što je plav bicikl.

Nisam se baš proslavio ovom slidžom, hteo sam da ispadne onako potpuno čista, sa jasnim bojama i oblicima, skroz svedena. Onda sam u kompoziciju uključio i ogradu, i malo zelenila, ne bih li dobio na prostornosti, ali nije to to. Nisam zadovoljan. Od neba ni traga - trebalo bi u Photoshopu napraviti tri lejera od ove slike, pa na jednom pojačati nebo, na drugom srediti prvi plan, na trećem samu kuću i bicikl, pa to preklopiti, dati transparentnost lejerima... ali ne mogu to da radim kad opet to neće biti ono što sam zamislio. Jebiga.

Heh, DINA kreditna kartica danas je upotrebljena po prvi put: dozvoljeni minus od 1.500 EUR čini da se čovek bez dinara u džepu oseća jako komotno, moderno, potrošački (inače, baš sam jutros negde pročitao da ljudi sa karticom troše 20 do 25% više od onih sa kešom u džepu).

Dakle, otišli smo u Plato, i posle nekih 45 minuta izašli sa punom kesom knjiga: Art Špigelmanov Maus (II deo) - prvi sam pročitao jednom prilikom, i od tada planiram da nabavim i drugi; Uspešan roditelj uspešno dete, Jelene Holcer - knjiga sa preporukom jedne moderne majke; Kandže - konačni kompromis između mojih i Ksenijinih želja; i još neke stvari.

Na Divčibare se nije išlo, vreme je bilo odvratno.

Jutros smo Dr. i ja otišli do Partizana da vidimo kakvi se sve vidovi rekreacije nude, i završili smo sa telefonom trenera kung-fua (!). U četvrtak idemo da vidimo kako izgleda čas, pa ako nam iole bude odgovaralo, krećemo! Ima tu i elemenata tajlandskog boksa i još koječega, i naravno - udaranje u džak, kao vrhunac zabave, razonode i antistres akcije.

Ponovo se zanosimo nekom šetnjom za vikend, inicijalni dogovori su već obavljeni.