Srpski vikend

Subota, oko osam. Budan već više od sat vremena. Odlazim po hleb i novine. Iznenađenje: "Пекара не ради до 5. децембра". Šta bre mamu vam jeeebem...!? Milun izgleda otišao u Kortinu. D'Ampeco. Ništa od vrućeg hleba.

Odguzeljam do onog što vozi Tuarega, uzmem jednu veknicu sa kukuruzom, i jednu kao crnu sa raznim semenkama. Svi zajedno se potom za doručkom iznenadimo kvalitetom ova dva proizvoda, utešeni zbog Milunovog nenadanog hedonističkog poteza koji nas je umalo koštao jutarnjeg stresa.

Onda se Sofija i ja polako spremamo za odlazak na Medvednik. U Domu ćemo jesti jagu, nosimo sanke, full opremu za sneg, preobuku. Pokupio nas je Mića g'din Matić Espaceom svog tasta. Koliko mesta, koliko različitih opcija, kombi je savršeno rešenje za porodicu!

Osim što sam okupljenu decu snimao kamerom, stigao sam da se malo i podnapijem; pojavila se odnekud neka mnogo fina rakija, i ja sam drmnuo nekoliko čašica. Jagu smo pojeli (i gibu! i vruću lepinju! i kozji sir i kajmak!), još malo se izigrali, pa onda nazad kući tim novim nazovi putem, koji je i bio povod za ovo okupljanje. Par minuta iznimne lepote: popodnevno sunce obasjava udaljene proplanke koji se od silnog otopljenog snega presijavaju kao da su zlatni. Nigde izmaglice, nigde smoga, visibility kakav se retko viđa.

Uveče smo odgledali Love Actually, svideo nam se. Zatim sam uzeo "Kandže" i čitao skoro do 2 iza ponoći, a 18 sati kasnije iznervirao me tupav kraj te inače zanimljive knjige koja me je nabila neočekivanom količinom energije. Zato smo Ksenija, Sofija i ja pustili ciganjsku muziku (Taraf de Haïdouks) i skakali i svirali tam-tam i neke zvečke. Pavle se za to vreme oduševljavao za njega nemerljivo velikom žutom loptom na koju deca inače sednu i skaču odbijajući se od zemlje.

Desila se još jedna zanimljiva stvar: na gajbu kod matoraca upala je ekipa u sledećem sastavu: Ljuba D, Zaviša i njegova žena. Deda nas je pozvao da se pozdravimo, Sofija je bila po običaju jogunasta, ali se odobrovoljila kad je čiča Zaviša odnekud izvukao dvojnice i zasvirao neki tradicional. Posle pet minuta mogli ste videti istu tu nevaljalicu kako sedi kod novog junaka u krilima.

Ja sam se potpuno uklopio u društvo - dali su mi čašicu da pijem rakiju koju smo kolektivno pre par nedelja kupili od istog tog Zaviše sa Jakšenca. Popih jednu, popih drugu, ali sa ovim matorcima nema šale, nemoš ih pratiti! A šta ću pijan u podne? Posle još par odfrulanih pesama pozdravismo se sa Sankovčanima i pobegosmo.

Od sutra sam na postu, zato smo za večeru dobili neku francusko-srpsku alpsko-šumadijsku varijantu pizze. Pozdrav čokolado, pozdrav šnicle, krmenadle, zbogom kajmače, sjenički i buđavi sire iz Maxi marketa, doviđenja jogurte, jajca, doviđenja kolači. Zdravo kaćoperke iz Morave, skuše i krkuše, zdravo rižoto od morskih plodova, tune i ine konzerve, pozdrav za medeno srce, bonžitu, dobrodošle sve vrste salata od šećerca, i paprike sa renom.