Mostar

Nadam se da je sada ova blog platforma funkcionalna i da mogu nastaviti sa redovnim aktivnostima.

Ana i ja smo bili u Sarajevu i Mostaru prethodnih par dana. Upoznali smo više zanimljivih ljudi iz ex Yu republika i iz inostranstva, i to je sve super, ali bih se ja zadržao na prostornom fenomenu zvanom Mostar. To je jedan divan grad, čak i ovako sjeban i podeljen, i po oblačnom vremenu, i bez zelenila i ljudi na ulicama.

Stari grad leži na dve reke, Neretvi i Radobilji, i obe su pune vode, zelene, duboke. Tu je (ili bar tako izgleda) još gomila potoka, jazova, voda na sve strane. Kaldrmisane ulice ukrstaju se pod najluđim uglovima, prelaze sa nivoa na nivo, kamene kaskade, kameni i drveni mostići, terasice nadnete nad reku, stepenice, krovovi od kamene šindre, minareti... i onda taj neverovatni most, a sa druge strane zanatsko - trgovačka ulica koju zovu Kujundžiluk. Na njenom kraju, naravno, pijaca.

Zamišljam kakav mora biti ceo ovaj kraj u proleće i leto, kad su krošnje zelene i kad je toplo. Tad bih seo u neku zgodnu bašticu, srkutao kafu, i... ništa, samo to.

Ali, nije Mostar samo to, i moderne ulice su fine, ima tu i kružni tok, i još finih momenata. Tragovi rata su dapače još uvek više nego očigledni i ružni, sjebavajući i nerazumljivi. Kao i novosagrađeni verski objekti.

Otišli smo i do Blagaja, 20ak minuta na jug, gde se nalazi vrelo reke Bune, vodom najbogatije vrelo u Evropi. Pogledajte slike, pogledajte tu zelenu dubinu i širinu, neverovatno.