april 2006 Archives

Yay!

Prvo smo bili na blogspotu, pa onda na Rankovic.net-u, a evo sad na vijugici (vijugi.com). A vijugi.com se hostuje na yahoo-u, znači NEMA VIŠE JEBENOG VERATa i svih gluposti koje takav hosting podrazumeva (recimo, za autorizaciju korisnika koji zahteva neku akciju od support tima, koristi se sledeći neverovatan metod - šalješ im ftp password u telu poruke kao obican tekst! Ej bre!!). Nema control panel, nema ništa preinstalirano, zapravo, sve je isto kao i 2001. ili druge.

E pa, Srbi, u međuvremenu su se ipak neke stvari izdešavale na Internetu. Na yahoou dobiješ 50 (!) puta više prostora, mesečni protok od 500GB, 100 subdomena, 500 email adresa, kontrol panel, site building tools (ako nekom trebaju), one-click instalaciju Movable Typea, file manager iz browsera, i još mnogo mnogo mnogo mnogo korisnih stvari koje kod verata nikad neće postojati, i sve to za - 8.01$ mesečno! Te troškove planiramo da pokrivamo AdSensom.

Dakle, ovde smo došli i želimo tu i da ostanemo. Evo sad će i La Lara za koji dan, ponovo se vraća na Movable Type sa Wordpressa, a to sranje od CMSa, taj  wordpress, nema export opciju! Nema! Pluginovi koji bi to trebali da rade ne funkcionišu, tako da se moš jebat. Ajd ćao. 

Pre nego što zapalim za Beograd, želim da izvestim sa lica mesta o ubrzanim aktivnostima na saniranju posledica nabujale vode u reci Gradac, koja je pre nekih mesec dana probila pletenu branu na Anatemi (Anatemama? please correct me if I'm wrong!), izazivajući niz neugodnih posledica: ribnjak neposredno ispod brane ostao je bez vode, samim tim i ribe; ono lepo poljanče na raskrsnici kod mosta smanjeno je za dobrih pola ara tako što je bujica odgrizla fin komad zemlje; nivo vode uzvodno sve do vodozahvata nekih par stotina metara dalje primetno je niži, ambijent je drugačiji; ispražnjeni jaz uzrok je i neprijatnog mirisa koji lebdi oko mesta akcije.

Dok jedna grupa radnika pobija kočiće i plete granje oko njih, druga opslužuje kamione, bagere i skipere. Zemlja i šoder se uzimaju tu, sa neposredne lokacije, i ugrađuju u nasip.
Jednim poslom rešavaju se dva problema - nezgodno nataloženi materijal utovaruje se u kamion, koji pedeset metara niže služi za ojačavanje nasipa. Inače, predivan prizor sinhronizovanosti dva čelična čudovišta.
Eno u pozadini se vidi kako je voda odnela deo poljančeta. I sam most je bio ozbiljno ugrožen ogromnom količinom nanosa, koji srećom ova dobroćudna mašina sada premešta na poželjnije mesto.

Nisam mogao da idem u šetnju ovog vikenda sa družbom Pere kvržice, ali smo zato porodično otišli u Sanković i odlično se proveli. Kupili smo par voćki (po jednu dunju, trešnju, višnju, šljivu i kajsiju), zasadili ih po dvorištu, što uz prošlogodišnjih sedam čini već zavidan broj potencijalno plodonosnih drveta. Imamo tu iza kuće i jedan propali voćnjak sa jedno 50ak šljiva, dogovorili smo se da ih na jesen sve povadimo i preoremo, pa na proleće zasadimo novu postavku, videćemo već čega.

Ja sam se malo bavio orezivanjem voća, ali ne onim finim radovima sa voćarskim makazama, nego sekirče i testera, pa seci debele grane viška. Ponekad je to i više od pola postojećeg drveta, jer odavno niko tim jadnim živim bićima nije posvetio pažnju. Zato sam ih ja testerisao i udarao sekirom i kidao i uvrtao, i to bi trebalo da im prija.

Posle smo deda, Sofija i ja otišli kod Zaviše, a taj Zaviša ima imanje koje jebe kevu - na vrh jednog brda koje se zove Jakšenac, pogled se pruža na sve sve strane, vide se Valjevske planine, vidi se Bukulja, Kosmaj, Avala. Nekako se podesilo da se sa njegovim dvorištem graniče samo njive, livade i drugi voćnjaci, prva sledeća kuća je na dobrih 200-300m.

Kod čiča Zaviše je travica uvek podšišana, ali ne ona sterilna engleska, nego prošarana divljim cvećem i ostalim pratiocima obične srpske travke. Osim slobodnih zelenih površina, prostor je dodeljen i vinogradu, voćnjaku, bašti, predbašti, stazicama... a na najvišoj tački imanja počeo je da pravi senik, gde će se skupljati ekipa, piti rakiju, i dok on svira dvojnice, gosti će da pevaju. Tako žive ti matori drugari.

Posle smo još išli u livadu, bralo se zelje. Pavla je zaspao kao klada od tog silnog svežeg vazduha i prijatnog vetrića, probudio se tek u Valjevu par sati kasnije ;)

A ja debil zaboravio foto-aparat (ej, kako mi glupu reč imamo za ovu plemenitu stvar, foto-aparat. Aparat? Jebemmu, od sada to zovem isključivo kamera).