avgust 2006 Archives

Vratili smo se nekako, pola dana ranije od plana. Zašto? Zbog stomačnog jebenog virusa, eto zašto.

Prvo se Pavlu pokvario stomak, obavio je number 2 za šankom plažnog bara Stijene. Sutradan, kao, ništa. Onda posle podne počinje povraćanje. Po nama, pa onda po plaži, i tako dalje. Ma i zalogaj grisina ili gutljaj vode bebu teraju u riganje.

Tokom noći počinje i Sofija da povraća. Tako pet puta. Ujutru sedamo u Astricu i odlazimo u Dom zdravlja u Budvi. Tamo radi jedna doktorka na svu silnu decu. Čekamo dva ipo - tri sata, deca povraćaju, polusvesna, uspavana, potpuno bez snage.

Konačno upadamo u ordinaciju, primaju kombinovane boce, Sofija i infuziju. Pavlu ne mogu da pronađu venu ni posle dva pokušaja. Dajemo mu NaCl rastvor špricem u ždrelo.

Pakujemo se; kola parkirana uzbrdo, ispod nadvožnjaka. Temperatura je prijatnih 38 stepeni. Iz pet tura konačno prebacujem sve stvari.

Ubacujemo decu u kola i krećemo oko 18.00 časova. Oko 19.15, u Podgorici, 37 stepeni.

Stižemo oko 2.00 - pola 3 iza ponoći, sutra ujutru odmah u našu bolnicu. Nastavljamo sa terapijom Orosal špricom u usta.

Ponedeljak - konačno im je bolje, ali... virus počinje da voza tatu, tj mene. Ceo dan na granici povraćanja, ništa ne jedem. Problemi na poslu.

Uveče: Ksenija dobija temperaturu. Sad spava.

A inače, bilo nam je lepo, da. 

Šta sam još radio u Pragu ovog puta?

- bio na Summer Campu koji je ove godine održan u lokalnoj osnovnoj školi. Ne znam da li tako sređene škole postoje kod nas - ovde u dvorištu raste voće, teren ima neku modernu gumenu podlogu zelene boje, transparentna čelicna struktura stepenica i galerije se uvija oko starog zidanog objekta, hodnici imaju proširenja u koja su smešteni metalni ormarići za učenike. U kupatilima ogledala, topla voda, papir za brisanje ruku. Nigde grafita, sve lepo okrečeno, ali ne sterilno - veselo, prijatno, udobno.

-  bio na dva roštilja; oba puta je bilo više vrsta nemačkih i českih kobaja sa sosastim prilozima. Bilo je i šnicli, ražnjića, pilećeg mesa, pečuraka, povrća i - grilovanog ananasa u mandži sa medom.

- za jedno veče pio tri vrste votke: ukrajinsku gorilku čije sam ime zaboravio (jedan Roman koji je iz UA rekao nam je da je to probably the best koju imaju), zatim belorusku Berezovaju (nešto sa brezom) i na kraju neku česku, aromatizovanu, sa divljom jabukom. Prve dve su vrhunske, treća prijatna. Sve to pomešano sa pivom koje se toči na iznajmljenom divajsu u dvorištu nateralo me je da obiđem tri kruga oko bloka koji uopšte nije mali, pre nego sam bio spreman ponovo se suočiti sa drugim ljudima. Hteo sam da puke, ali sam ze bojao sesti, ako sesti - zaspati, ako zaspati - ostati zaboravljen, itd. Nisam smeo da stanem.

-  pio šampanjac Sect na splavu koji gleda prema Hradčanima. Nije mi prijalo mrdanje podloge izazvane talasima od pomahnitalih brodića koji idu gore-dole Vltavom.

- Saznao da je Vltava u Pragu duboka tek izmedju 1.50 i 3.50 metra, i da ovde dostiže maksimalnu širinu. Inače je to jedna tek malo veća reka. 

- Video reklamu i pročitao tekst u The Prague Postu o pivskoj banji u mestu Chodová Planá. U banji se praktikuje kupanje u pivu. Dok se brčkaš, dobiješ još dve 0,3 čaše lagera da piješ.

UPDATE
Zaboravio sam da kažem da sam i kupio neke stvarčice: jedan laneni, lagani sakojčić crne boje sa vertiklanim prugicama, i jednu cool t-shirt. Žena je dobila dve suknje iz H&Ma i jednu haljinu iz Zare. Deca neke igračkice. Sve to sam pazario za sat ipo - dva, koliko sam uspeo da se sjurim do grada u nedelju. Svo ostalo vreme proveo sam u predgrađu.