Juče smo se svi spakovali u kola, svratili da kupimo dečji Wilson reket, i veselo dojezdili do Pećine. Pošto sada posedujemo dva reketa, može da se igra 1 na 1, što smo Đurić i ja i probali (gospodin se pojavio iznenada sa nekim kamionom, pa se rekreirasmo nekih pola sata).
Bilo bi zgodno prekoračiti tu granicu, da stvarno može da se igra. Nije jednostavno - treba servirati, vraćati lopte, puno trčati. Sport je u svakom slučaju pravi za ovakve kakvi smo mi.
Ja sam igrala sa zidom. On je pobedio. Ovaj put
Kakav zamah! :) Dobro je da ne puca prema Kolubari - ovo kažem iz sopstvenog iskustva. .) Jel' to planski?
Malo joj fali pa da zauzme warrior pozu u jogi.
)) stvarno, kakav zamah! sad je prava cica teniserka! jel idete radnim danima?