Vrh vrhova (nema dalje)

Klincijada je bila vrh-vrhova-nema-dalje. I intro veče, ali posebno dan.

Prvo sam pio nešto na ovaj fazon: votka (džin), tonik, kisela, limun, med, pola čaše leda. I ženi sam mešao istu stvar. Na subotnjih četrdesetak stepeni puna frižider-torba leda bila je nešto najlepše za zagnjuriti u. I kilogrami limuna, desetine litara kisele vode i tonika.

Posle sam provalio malibu u frižideru. Mešao sam ga sa sokom od ananasa i pola čaše leda. I žena je dobila isto to.

Onda, konačno, ženske počinju da prave margaritu. M-mmm!  I njih sam spičio par, a kad je ponestalo sadržaja, preorjentisao sam se na J&B, sa pola čaše leda.

Pao je mrak, deca tumaraju po tremu i dvorištu, i njima je lepo, drugačije. I meni je drugačije, nisam se napio - a da mi prija - bar godinu dana. Onda ipak dolazi vreme da vodimo decu na spavanje, pa o istom trošku i sebe smeštam u krevet i pripremam za sutrašnju šetnju - Povlen.