Halkidiki, Kasandra, Polihrono

Ali, svako letovanje da bude isto, i to ne ide. Od tolike Grčke, greh bi bio ne iskoristiti i ne videti što više.

I tako, posle stresnih nedelju-dve traženja alternative, završili smo sa rezervacijom u Polihronu. Apartman na plaži, mirno mesto za odmor sa decom… My ass.

Provalili smo plažni bar, odmah tu pored našeg apartmana, sa otvorenim wi-fijem, pa smo malo twittovali i twitpic-ovali

Tim travel – no more. Evo i zašto: objekti nisu na plaži, nego na šetalištu. to znači: živa svirka i muzika iz bara koje se nadmeću u glasnoći do kasno u noć. Kada se to konačno utiša, negde oko 2, grupice lokalnih tinejdžera jure motorima i divljaju po plaži. Travnjak i dvorište ispred apartmana, iako regularno islikani u prospektima, zapravo se ne mogu koristiti. Ne od strane nas iz apartmana. To je rezervisano za Grke. Umivaonici poluzapušeni, pola sijalica ne radi (iako su redovno prijavljene Tim Travelovom čoveku), nema česme/creva za spiranje peska. Drugi red apartmana, iza naših Galini beach objekata, je dosta blizu, neki magarci se deru uz narodnjake.

Mesto je malo i poprilično bezvezno, šetalište pored mora pretrpano narodom i prodavnicama đubreta, plaže uske, zakrčene. Svaki dan smo, zato, vozili 15 km do plaže Ksenija da bi se malo raširili i uživali u prostoru i moru.

Svraćali smo i u Hanioti par puta, a u Pefkohori nismo – tolika je gužva na magistrali koja prolazi kroz mesto, da nam se uopšte nije zaustavljalo.

Jedan dan smo obilazili poluostrvo. Svugde smo bili, ali ništa posebno nismo videli. Na zapadnoj strani su neka turistička mesta u kojima ima slabo stranih turista, samo Grci. Glavni gradić, nešto u fazonu Mionice, povučeno je u unutrašnost i takođe nema ništa za ponuditi radoznalom oku. Od nekih antičkih, ili bar vizantijskih lokaliteta, mi nismo videli ništa (na dva mesta su nas natpisi ‘amfiteatar’ odveli do modernih betonskih građevina)

Svideo nam se kamp na plaži Ksenija – veliki je, prilično uredan, ne pretrpan. Od hrvata sa šatorčićem i motorom (prava stvar! mobilan, samoodrživ, ekonomičan model prilagođen studentu na raspustu), do nemačke mega porodice sa prikolicom veličine autobusa i istim tolikim šatorom ispred, svega ima.

Ono što nam se svidelo na Kasandri, to su bogataške vile na potezu od Haniotija do Ksenije. Veliki sređeni travnjaci, poneka pažljivo pozicionirana palma, kuće povučene od ulice i lepo rasprostrte po terenu. I ima ih puno.

Što smo videli, videli – Kasandro, nećemo se više videti.