Sudar svetova
Datum objavljivanja: 17. February 2010 | tagovi: geek, provod
Kad i gde: pre neki dan, ujutru, u prodavnici keramičkih pločica. Kako funkcioniše: izabereš šta ti treba, platiš, a onda sa papirićem ideš kod čike koji iz stražnjeg skladišta izvadi to što si izabrao/la.
Izlazim iz radnje na zadnja vrata, u dvorište. Čika prilazi, promumlja nešto. Ja čujem “…če”, i bez razloga pretpostavim da se zeza i da kaže “Dobro veče”.
Uzvratim mu sa “Dobro veče”.
On me pogleda čudno – “Kakvo bre veče?”.
“Pa vi ste rekli ‘Dobro veče’”.
Pogleda me nepoverljivo, pa kaže “Ja sam rekao (tamo nekom) ‘šta reče’. Šta imaš?”
“Pet belih pločica”.
Kada ih je pronašao i doneo, ja pitam “Jel može da se nosi?”. On ne shvata pitanje, gleda me. “Jel teško?” (pošto sam bio peške). On slegne ramenima i preda mi pločice.
I bile su teške. I hladne.
2 komentara
Tvoj komentar
Arhiva
Pretraga
Projekti
Slika sa Flickra
Znas i sam da na takvim mestima ‘dobar dan’ ili ‘dobro vece’ jednostavno nisu opcija. Iz-be-ga-va-ti
Uvek to zaboravim – previše sam učtiv