Vikend u Budimpešti

Pri tom radi se o objektu koji je star bar 150 godina – krstasti svodovi, zidovi preko metar debljine, atrijumsko dvorište… Imali smo i parking prostor ispred same zgrade (kola nisam upalio dok nismo krenuli nazad).

Svu prednost boravka na Budi otkrili smo još isto veče – svi turisti su otišli, a čarobno osvetljeni objekti i parter bili su tu u punom sjaju i tišini. Topla noć, fotografisanje i šetnja koja se pamti.

Naredni dan otišli smo do Gradskog parka i Trga heroja i posetili Museum of Fine Arts. Naleteli smo na izložbu “Degas to Picasso” (French Masterpieces from the Pushkin Museum, Moscow). I stalna postavka im je neobično bogata. Primio sam dugo iščekivanu dozu umetnosti, pa mi je malo lakše.

Na Margitsziget smo svratili onako, radoznali, malo se okrepili uz pivo i krompire, a onda iznajmili bicikle i na pravi način obišli celo ostrvo. Stigli smo i da ležimo na travi, i da vidimo ruševine samostana i grob te Margite. Koliko mladog i lepog sveta! I svi nešto rade – rolaju, voze bajsove, šetaju, igraju frizbi, peku roštilj, sviraju i pevaju.

Ima u Pešti jedan od mnogih gradksih parkova koji nam se posebno dopao zbog svoje autentičnosti – to je koliko sam shvatio nekadašnja autobuska stanica (u međuvremenu izmeštena na neko mnogo logičnije mesto, na jakoj saobraćajnici. Beograde, joj!), a sada mesto gde vise i gluvare mladi (mi smo ga interno zvali Kod hipika). Tu su ekstremni bajkeri i sk8eri, cugadžije, zgodne cice, neo pankeri, guitar heroes, širi se miris alkohola i mokraće. Ima i đubreta više nego što bi i u Srpskom parku bilo uobičajeno, a opet, mesto je zanimljivo i voleli smo tu malo da prisednemo i posmatramo. Mobilijar je jako moderan, osvetljenje diskretno i taman-kako-treba, a fine bakice i gospođe se ne plaše da ovuda prođu. E to mi se posebno svidelo, taj suživot u gradu gde niko nikog ne ugrožava. Vidljivo je to na svakom koraku, zapravo.

Stiglo se i do neizbežne Ikee, ali smo posle toga V. i ja otišli u jednu od petnaest BD banja – Szechenyi Bath and Spa. Mislim da je to ipak highlight celog putovanja, tih par sati provedenih u nebrojenim bazenima i raznoraznim saunama. Teško je bilo odvojiti se od sve te blagodeti.

Nedeljno jutro, ujedno i election day – već oko pola devet ujutru smo bili u Pešti i krstarili ulicama, trgovima i bulevarima. Otkrli smo još puno trgova i parkova, još kvalitetno uređenih uličnih profila sa drvoredima, stubićima, klupama, prilagođenom obradom partera. Još nebrojeno mnogo zgrada stambene, poslovne ili javne namene koji iznenađuju svojom raskoši, detaljima, skladom.

I eto, onda smo seli, uključili Garmina i pravo preko Sečenji mosta, Deak Ferenz trga i presekavši Rakoci bulevar uplivali lagano u auto put i već posle sat ipo bili negde na granici…