Oh brother…

Dešavalo nam se da uveče čujemo šakale kako zavijaju, kao da lociraju jedan drugog, kao da komuniciraju razmenjujući sažetu informaciju o poziciji i ne znam čemu još. Kompresovana informacija razmenjena zavijanjem.

Rečeno nam je da ima i riseva, ali njih valjda nismo čuli.

Priča se da ima divljih svinja, a svakako ima puno vrsta riba uz obalu – videli smo jednog momčinu koji je upecao dosta šparova, i to velikih, zatim jednu skušicu, par sardela, nešto što liči na malu tunu (ma možda i jeste tuna), i još neku čudnu ribu. I to sve za sat vremena!

Kakvo je cveće i bilje, to je najjače. Sočno, veliko, živih boja. Listovi veliki, ili debeli, ili mnogobrojni. Mirisi.

More, i njegova boja, gledano sa staze prema Vatopedu – zeleno, tamno zeleno. Ili, poslednji dan, gledano sa brda prema zapadu, dok smo hodali – neki metalno-plavi-hromirani odsjaj, zatalasano, nemirno, preteće, opasno. Kao da je zarobilo svetlost, i onda je isijava nekako nisko, odmah iznad površine.

I opet, u svoj toj divljini, kada vidimo pejzaž sa vinogradom, ili baštom, ili kultivisan zidanim kamenim podzidama, ili maslinjak, ili voćnjak! A posebno kad znaš da je sve organski gajeno, na mediteranskom suncu i povetarcu.

Takođe, zadovoljstvo kada opereš košulju i okačiš je na žicu iznad naše vodenice, a ona se za sat vremena tako lepo osuši na istom tom povetarcu i istom tom mediteranskom suncu.

I opet, kao i prošle godine, mir koji vlada na molu u arsani kada pada veče. Nikakvo veštačko osvetljenje, nikakvi veštački zvukovi, ništa da poremeti taj smiraj dana, odbljesak zalazećeg sunca, prvu planetu ili zvezdu.

Atos u daljini, koji se strmoglavo diže sa nule na 2-0-3-3, bebo! I naše maštarije kako ćemo jedne godine (uvek je to sledeća) da se organizujemo za direktan uspon, bez okolišanja. Čitamo nadahnut opis Panajoti Hristua i osećamo zov visine, divljine, lepote.

Puno hodamo, snalazimo se za neke nebitne sitnice, i spominjemo učestalo Ber Grilsa. Ili, smišljamo sledeće zanimacije: Bear Grills meets Jamie Oliver (neslućeni načini pripreme larvi, insekata, strvina i ostalih naizgled nejestivih stvari); Igu-Man (pravoslavni super-heroj, u stripu, filmu i igrici)…

Duhovno, kako se provodite, pita nas brat Draganče. Brate, nešto se dešava, neka blagodet nas obuzima, u nagoveštajima bar, to je jasno. Rađaju se pitanja, malo diskutujemo i objašnjavamo jedni drugima. Trebalo bi nam bar mesec dana da amortizujemo osnovne frustracije i nervoze, da skinemo gard. Teško je to.