- Subtraction - veb sajt Khoi Vinha. Ovaj simpatični Vijetnamac stariji je od mene možda dve-tri godine, a već je izgradio takvu fenomenalnu karijeru da mu je aktuelni angažman - direktor dizajna onlajn dipartmenta Njujork Tajmsa. Znači, vrh, nema dalje. I mnogo je opasna faca. Objavljuje možda dva posta nedeljno u proseku, i to je uvek lepo promišljeno, artikulisano, organizovano, autoritativno. Pored tog posla u NYT, koji sigurno zahteva nadnaravnu posvećenost i sve, on uspeva da se ozbiljno bavi fotografijom, crtanjem, razvojem softvera, različitim nezavisnim interent projektima, organizacijom dizajn konferencija sa top učesnicima, razvojem svoje teorije/prakse dizajna za nove platforme i aktivno prezentovanje i sharovanje tih metoda. Čak i njegov džukac mister prezident ima svoj sajt.

- Džefri Zeldman - guru semantičkog weba i razvoja onlajn platformi u skladu sa standardima i još mnogo mnogo toga. Pokretač A List Aparta, najboljeg resursa za sve koji se ozbiljno bave webom (bilo da su dizajneri, informacioni arhitekti, novinari, developeri...) Njegova firma Happy Cog dobija poslove razvoja online platformi takvih velikih imena kao što su Blogger, AIGA (američko profesionalno udruženje dizajnera), Dictionary.com, Ma.gnolia (social bookmarking servis, kao del.icio.us)

- La Lara - nije što mi je sestra, ali najjači female blog na srpskom, bar koliko ja pratim

- Yahti - nije što je moj, tj. naš, ali mi je nekako najdraži i najlepši :)) mnogo, mnogo lepih slika, sjajnih tekstova, fantastičan izbor video klipova. Prosto se začudim kad ga neko ne pomene ;) Ekipa sa jahtice će jednom, možda brže nego se iko nada, iznajmiti jedrilicu i živeti tu plemenitu ideju. Od ostalih lepih ideja sa Y.c predzankom, tu su i Yahti resort (lokacija Družetić) i Yahti wineyards (razne lokacije) (izvinjavam se onim idejama koje sam nenamerno propustio da ovde pomenem)

I šta još pratim: Marisi, dok je još objavljivala. Slike su joj postale sranje (previše fotošopa, malo pravog ugođaja), ali tekstovi su bili odlični.

Svakodnevnica blog (a da se možda ne kaže Svakodnevica?)- odmereno i zanimljivo, raznovrsno, i sve teme o kojima se piše me interesuju. Mnogo nepotrebnih geekovskih komplikacija ispod teksta - te technorati tagovi, te trekbekovi, pa onda poslednje komentarisano, pa dodaj komentar, pa ne znam ni sam više... da, pravila BB formatiranja komentara :)) mene te silne džidža-bidže nerviraju, i kao samoproklamovani UX ekspert mogu kasti da ne postoji opravdanje za gomilanje tih nepotrebnih, ehm, stvari. Keep it simple, clever guy!

Siboney. Red Sandra (šišam se kod njene mame!). Ubipacijentić, naravno. Portkey više ne piše. Belgrade 2.0, of course. Kikoman, Blogowski, i još krš nekih feedova čije sajtove nikad ne posećujem.

U Bloglinesu su mi inače glavni Boing Boing, Lifehacker, Gizmodo, Slashdot, Boxes and Arrows - klasika. Eto tako...

Posle dužeg biranja, ja sam se odlučio za Vranac pod etiketom Eros; najskuplje koje imaju je nekih sedamnaestak evrića, najjeftinije tek tri-četiri. Ovo što sam ja izabrao je ako se dobro sećam bilo nekih 7 eur. I da vi kažem, vredi svaki jebeni centić. Kako znam?

Večeras su nam na večeru došli gosti, a ja sam jedva čekao priliku da otvorim tu flašu koja me žulja čak tamo iz špajza. Muški gost kaže "što si izvadio čaše za konjak". Ja kao ne znam koje su za crno vino, jel. (taj isti gost me sat vremena kasnije ubeđivao da dSLR aparati nemaju nikakvu prednost u odnosu na obične digitalne idiote, pardon mi, kompaktne aparate, čak - preglomazni su. Inače je ok čovek, na mestu, inženjer).

Nego - vino je mm. Nema ništa na netu o tom proizvođaču (poslovična balkanska poslovnost i obaveštenost, vrhunski menadžment itd, ali ajde sad). Vinarija Eros je u Kavadarcima, vino je prizvedeno od kvalitetnog grožđa iz tikveškog vinogorja, matured in oak barrels from fine selected oak. Excellently balanced taste. It combines the aroma of wild fruit and vanilla. Mild tannis represent elixir for the body and soul.

Hoću da kažem, zašto uopšte neko da se cima preko tri planine i kroz pet kanjona, prosečnom brzinom od 40 km/h, da bi se potom tiskao sa tri čoveka po kvm i kupao u zagađenom moru sa uništenim živim svetom, ili, zašto bi se svaki put kada krene negde kolima zaglavljivao na jednom jedinom putu koji ide paralelno sa morem, i tak...

...kad može lepo da sedne u kola i da auto-putem dođe do Soluna, a onda dalje auto putem gde hoće - prema Kavali, ili na Halkidiki, ili pravac Atina, i da se bolje i uljudnije smesti za manje pare, a da ima i struje i vode u izobilju.  I da  jedan  ili dva dana odvoji za neku od mediteranskih metropola (Solun, Atina) ili neki od tih malih divnih gradova (npr Kerkira), i da uživa u čistom moru, raznovrsnosti ponude, zanimljivom jeziku, zapažanju sličnosti i razlika, ili whatever.

Ne sviđa se meni više da razmišljam hoće li deca morati na infuziju zbog dehidracije izazvane virusima iz mora (a pre toga da čekam u redu za doktora četiri sata, a pre toga da izmišljm mesto za parking), niti da mi se pod imenom "apartman" iznajmljuje jedna od 6 soba na spratu sa zajedničkim frižiderom ili ne daj Bože kupatilom, niti mi odgovara da se laktam ne bih li ušao u vozić ili brodić, a (brate slatki) ni radio stanice mi se nikako ne sviđaju - koja je bre to muzika keve ti, a? Šta je to bre? Ima li nešto normalno da se čuje u tom etru?

Ma hajde molim te.

Prvo sam pio nešto na ovaj fazon: votka (džin), tonik, kisela, limun, med, pola čaše leda. I ženi sam mešao istu stvar. Na subotnjih četrdesetak stepeni puna frižider-torba leda bila je nešto najlepše za zagnjuriti u. I kilogrami limuna, desetine litara kisele vode i tonika.

Posle sam provalio malibu u frižideru. Mešao sam ga sa sokom od ananasa i pola čaše leda. I žena je dobila isto to.

Onda, konačno, ženske počinju da prave margaritu. M-mmm!  I njih sam spičio par, a kad je ponestalo sadržaja, preorjentisao sam se na J&B, sa pola čaše leda.

Pao je mrak, deca tumaraju po tremu i dvorištu, i njima je lepo, drugačije. I meni je drugačije, nisam se napio - a da mi prija - bar godinu dana. Onda ipak dolazi vreme da vodimo decu na spavanje, pa o istom trošku i sebe smeštam u krevet i pripremam za sutrašnju šetnju - Povlen.

Provala oblaka se naglo završila kao što je i počela, put je ponovo oživeo, čak je i sunce ponovo zasijalo, a meni je postajalo jako hladno. Skinuo sam majcu i malo je cedio, a onda je vozeći bez ruku držao iznad glave da se vijoreći što pre osuši. Neobičan prizor za ostale učesnike u saobraćaju.

PROVOD U SELU

Nedelja pre podne. Ksenija je otišla napolje i kupila roštilj, pa smo se onda svi spakovali u kola i otišli u Sanković na bazen. sada je napunjen i veliki pa se može lepo plivati.

Posle bazena smo u selu podložili roštilj i pekli piletinu i sosidžiz. Brali smo višnje i dudinje.

PREPODNEVNO IZNENADJENJE

Ponedeljak. Dok sam se bavio završavanjem nekog plana, u biro je ušla jedna devojka i došla pravo do mene. Donela mi je poklon iz Švedske, od kolege skippera Kikomana. Poklon je flaširan, zapremine 0.7l, a unutra je Gran Lurton - Cabernet Sauvignon iz Mednoze u Argentini. Ova flaša je dakle prešla put Argerntina - Francuska - Švedska - Srbija, i dalje neće ići. Otvorićemo je za vikend, najkasanije.

Nisam odavno išao u gljivarenje, a lisičica je jedna od onih najlepših vrsta koje se mogu naći u srpskoj šumi. Uvek bih im se lepo obradovao pri susretu (množina, jer rastu u kolonijama).

Kupio sam 400g za 200 din,  nisu baš jeftine. Spremaću ih večeras na Yahti način (prema receptu Y.c chefa); kupio sam i buteljkicu sovinjon blana. 

Još o lokalnim atrakcijama: za vikend ćemo nadam se skoknuti do bazena u Sankoviću. topla sumporovita voda direktno iz zemlje ulazi u bazene, sve je improvizovano i antifensi, a ja to volim.

Nek se sredi jednom, nisam protiv toga. Samo mi se i ovako sviđa, ima neku posebnu čar taj pogled na livade sa kravama kroz bodljikavu žicu. Ili nije u tome štos, ne znam. U svakom slučaju - blagotvorno je.

• od sadržaja, imamo tu kratku formu
• imamo i video predlog. nekad je pesma, nekad nešto drugo
• tu je zatim i anketa
• foto priča u sedam slika, još jedna nova forma izražavanja

Od vizuelnih elemenata, tu je

• horizontalni meni sa par externih linkova
  
• box za izdvojene postove i druge sadržaje, po različitim kriterijumima
• širina sadržaja je povećana na 959px (manje od 5% posetilaca Y.c koristi rezoluciju 800x600 i manju... vremena su se promenila)

Ostalo je još da se radi na stranama arhiva, pojedinačnih postova i drugim... sve u svemu, sajt je pravljen u duhu pristupačnosti i poštovanja W3C web standarda. U CSSu ima jedna-dve stavke koje se ne uklapaju u tu priču (_width: ...., zbog jebanog IE6.0 - nisam imao više vremena da istražujem moguće holy i giljotina hackove itd). Nedoslednosti u XHTML-u dolaze od CMSa, ne od modela samog po sebi. I tak... Živeli ;)

Šta se spremalo? Na električnom grillu ispekao sam šnicle od svinjskog vrata i par izvanrednih kobasica (za sledeći put, da ne zaboravim - mesara na uglu naše ulice i Vitkovićeve). Zatim, i još važnije i ukusnije, spremio sam salatu sa grilovanim povrćem i fetom, po receptu našeg yahti chefa.. Salata je naravno fenomenalna. Treće, krenuli krompirići (100 dindži kilo).

Nije baš da se naročito slaže uz ovakav menu, ali pošto sam ga zamjetio u Maxiju kad sam otišao da kupim patlidžan i fetu, rekao sam sebi - what the heck, Ljubiša, pije ti se - pij ga. Reč je o Colombard Chardonnayu, Western Cellars, California, USA (crisp, fruity, dry white winefrom colombard and chardonnay grown in the central valley of California - which runs parallel to the Pacific ocean south of San Francisco...)

Weekly dose of nature sam ipak kako-tako ufiksao sebi kratkim odlaskom do Pustinje. Parkirao sam se i otišao pravo nizbrdo, prema Jablanici. Jednom prilikom smo se tu zadesili, počela je kiša, nismo mogli do kraja da istražimo, pa eto, rekoh sebi, prilike da se malo švrćneš i okineš koji snimak. To se dešava juče. I eto četiri slike koje su onako, nema baš šta da se slika zapravo. A i seljaci su isekli veliki deo šume, pa je donekle i tužno.

MEDIA DOTS d.o.o.

Naša osnovna delatnost je internet izdavaštvo i specijalizovani smo za medijske online publikacije. Naši klijenti su novinske izdavačke kuće, novinske agencije, radio i TV stanice, nevladine organizacije i druga preduzeća koja imaju sopstvenu produkciju vesti.

Našem timu potreban je

WEBSITE DEVELOPER

Čije bi dužnosti bile:

• Izrada web sajtova
• Razvoj XHTML/CSS modela
• Programiranje CMS šablona
• Obuka klijenata za ažuriranje web sajta
• Pružanje podrške klijentima

Neophodno je:

• Odlično poznavanje XHTML/CSS-a (po W3C standardima)
• Poznavanje PHP-a

Poželjno je znanje:

• MySQL-a
• Linux operativnih sistema

Mi nudimo:

• Konkurentnu platu u lokalnim okvirima
• Puno radno vreme na godinu dana, mogućnost produženja

Stojim na vratima, prilazi mi jedno malo, plavo. Širi ruke i plače. JA čučnem, zagrlim ga i mazim. Ono prestaje da plače, uzima flašicu i pije. How cute! 

Evo kako slikanjem vodene površine može da se dobije nešto nalik makro šotu suve šljive. ISO držim na 100, a blendu zatvorim taman toliko da mi ekspozicija bude oko 1/10, što je dovoljno da se dobije dosta (ne previše) efekata od prelivanja vode, a da slika ne bude neoštra (zbog slikanja iz ruke; objektiv ima IS).

Sinoć sam gledao Madridski derbi - Atletiko - Real. Kakva fe-no-me-nal-na utakmica! Kako je bio super komentator (ne znam da li je to onaj Banjac ili ne) - baratao je takvom gomilom korisnih podataka i bio potpuno na nivou onoga što se dešavalo na terenu. U jednom trenutku je priznao da ne zna zašto Kasano nosi zavoje na rukama... posle 15 minuta saopštio nam je da mu se upravo javio Dušan, sin Radomira Antića, koji se sa zaboravih čijom ženom nalazi na stadionu, i da mu je rekao kako Kasano ima nove tetovaže! Radomir Antić je u isto vreme komenarisao utakmicu za španski radio, pozvali su ga kao bivšeg trenera oba kluba. Super, a!?

Istog dana, samo malo ranije, u našem derbiju pobedio je Paaar-tizan! Paaar-tizan! Zašto me to posebno interesuje? Zato što je od zimus standardni prvotimac crno-belih moj prvi komšija Đole. Jutros u novinama on - najbolje ocenjen igrač. 

E... ali našta liči režija prenosa (odnosno snimka) utakmice! Kakav je to užas. Za to je sposoban samo i jedino RTS (u stvari,  i Pink). Onako, dosadno, ružno, buđavo, ponavljaju snimak šanse ili gola sa apsolutno svake jebene kamere koju imaju na stadionu! Daj bre neki detalj, daj nešto. Ili kao, zumiraju da prikažu počasnu ložu, a ono... u nekoj plavičastoj izmaglici vidiš siluete koje se mrdaju. Strašno.

Pobogu brate, kao da ne gledaju bar jednom-dva puta nedeljno kako se radi prenos u evropskom fudbalu... strašno je to kako su neki ljudi nekritični prema sebi i svojim ostvarenjima. 

Lep vikend!

Nama, do duše, i ne treba baš mnogo, kad uspemo da se organizujemo da izađemo u bilo kakvu prirododu, već je pola posla odrađeno. A ovo juče bio je jedan odličan primer kako to treba da izgleda.

Skupljamo se na Divčibarama, nas desetak. Neodlučno krećemo u šetnju od hotela Maljen, pored pokojnog Krušikovog odmarališta, sa idejom da izađemo što pre na neki asfalt (većina šetača potpuno je nepripremljena - neadekvatna obuća, manjak kapa, šalova, rukavica itd).

Stižemo do Zmaja, odatle desno prema kafani Vidik. Onda uzbrdo, i uskoro stižemo na vrh stare ski staze. Vazduh je predivan, magla je, promakne poneka pahuljica.

Nastavljamo grebenom, prema novoj stazi, gde stižemo posle nekih 15-20 minuta. Šetnja iziskuje minimalan napor a, bar u danima sa dobrom vidljivošću, može višestruko da nagradi vredne hodače spektakularnim vizurama. Nama je i ovako prijao taj vazduh, sneg, reska hladnoća.

Sofija je bila iznenađujuće kooperativna, valjda zato što su nam se prikačila dva kera koje je ona odmah nazvala Jo-jo i Aki koja su nas pratila sve vreme, ne dajući detetu vremena ni da kmekne da je bole noge i sl. Ovo moram zapamtiti za neke prolećno-letnje izlaske u planine.

Vraćanje do centra bila je jedna dosta kaljava avantura, ali dobro sad. 

Boravak na Divčibarama završili smo u novom kafiću za kakvim ovo turstičko mesto vapi godinama. Kafe se nalazi kod kampa Breza, muzika je super, pretpostavljam da će se ovde skuplajti neka okej ekipa, i tak. Samo još da gazda malo založi pećkice pa da se gosti skinu u majce, kao u onom jednom zgodnom kafiću na Jahorini...

Za leto, a posle i za novu godinu, tražimo veliku vikendicu za izdavanje na sedam dana. Nek se javi ko ima nešto da ponudi. 

Sinoć se nas desetak skupilo u Zlatiboru, sve nepušači. Čevapčiči su bili otlični. Malo sam se igrao sa novim objektivom, u uslovima slabog tungsten osvetljenja, pri iso 800 i maks otvorenoj blendi.

Posle smo prešli u Nothingam (Sherwood, Kuća, Mama, whatever) gde sam se prebacio na ISO 1600. Prostor zahvalan za fotografisanje (ogledala, tople boje, materijali).

Sedamnaest 85ica je - u poređenju sa difoltnim 18-55 - mnogo teža, gabaritnija, lepša pod prstima. Deluje mnogo ozbiljnije, a fotografu uliva više sigurnosti.

Grafički adapter u ovom ljapatopi mi je skroz sjeban, slike uopšte ne vidim kako bi trebalo, tako da neću analizirati kvalitet fotografija; ovo dole sam ja sa svojim novim lećem.