Recently in geeking & ITing Category

Uh, svi se raspisali o tome šta ko čita od blogova, pa hajde evo i ja da kažem (a pre toga evo ga i link ka Texnoratiju, koji lično nikad ne koristim jer me smara):

- Subtraction - veb sajt Khoi Vinha. Ovaj simpatični Vijetnamac stariji je od mene možda dve-tri godine, a već je izgradio takvu fenomenalnu karijeru da mu je aktuelni angažman - direktor dizajna onlajn dipartmenta Njujork Tajmsa. Znači, vrh, nema dalje. I mnogo je opasna faca. Objavljuje možda dva posta nedeljno u proseku, i to je uvek lepo promišljeno, artikulisano, organizovano, autoritativno. Pored tog posla u NYT, koji sigurno zahteva nadnaravnu posvećenost i sve, on uspeva da se ozbiljno bavi fotografijom, crtanjem, razvojem softvera, različitim nezavisnim interent projektima, organizacijom dizajn konferencija sa top učesnicima, razvojem svoje teorije/prakse dizajna za nove platforme i aktivno prezentovanje i sharovanje tih metoda. Čak i njegov džukac mister prezident ima svoj sajt.

- Džefri Zeldman - guru semantičkog weba i razvoja onlajn platformi u skladu sa standardima i još mnogo mnogo toga. Pokretač A List Aparta, najboljeg resursa za sve koji se ozbiljno bave webom (bilo da su dizajneri, informacioni arhitekti, novinari, developeri...) Njegova firma Happy Cog dobija poslove razvoja online platformi takvih velikih imena kao što su Blogger, AIGA (američko profesionalno udruženje dizajnera), Dictionary.com, Ma.gnolia (social bookmarking servis, kao del.icio.us)

- La Lara - nije što mi je sestra, ali najjači female blog na srpskom, bar koliko ja pratim

- Yahti - nije što je moj, tj. naš, ali mi je nekako najdraži i najlepši :)) mnogo, mnogo lepih slika, sjajnih tekstova, fantastičan izbor video klipova. Prosto se začudim kad ga neko ne pomene ;) Ekipa sa jahtice će jednom, možda brže nego se iko nada, iznajmiti jedrilicu i živeti tu plemenitu ideju. Od ostalih lepih ideja sa Y.c predzankom, tu su i Yahti resort (lokacija Družetić) i Yahti wineyards (razne lokacije) (izvinjavam se onim idejama koje sam nenamerno propustio da ovde pomenem)

I šta još pratim: Marisi, dok je još objavljivala. Slike su joj postale sranje (previše fotošopa, malo pravog ugođaja), ali tekstovi su bili odlični.

Svakodnevnica blog (a da se možda ne kaže Svakodnevica?)- odmereno i zanimljivo, raznovrsno, i sve teme o kojima se piše me interesuju. Mnogo nepotrebnih geekovskih komplikacija ispod teksta - te technorati tagovi, te trekbekovi, pa onda poslednje komentarisano, pa dodaj komentar, pa ne znam ni sam više... da, pravila BB formatiranja komentara :)) mene te silne džidža-bidže nerviraju, i kao samoproklamovani UX ekspert mogu kasti da ne postoji opravdanje za gomilanje tih nepotrebnih, ehm, stvari. Keep it simple, clever guy!

Siboney. Red Sandra (šišam se kod njene mame!). Ubipacijentić, naravno. Portkey više ne piše. Belgrade 2.0, of course. Kikoman, Blogowski, i još krš nekih feedova čije sajtove nikad ne posećujem.

U Bloglinesu su mi inače glavni Boing Boing, Lifehacker, Gizmodo, Slashdot, Boxes and Arrows - klasika. Eto tako...

Isplovila je nova, 2.0 yahti.ca. Šta je novo?

• od sadržaja, imamo tu kratku formu
• imamo i video predlog. nekad je pesma, nekad nešto drugo
• tu je zatim i anketa
• foto priča u sedam slika, još jedna nova forma izražavanja

Od vizuelnih elemenata, tu je

• horizontalni meni sa par externih linkova
  
• box za izdvojene postove i druge sadržaje, po različitim kriterijumima
• širina sadržaja je povećana na 959px (manje od 5% posetilaca Y.c koristi rezoluciju 800x600 i manju... vremena su se promenila)

Ostalo je još da se radi na stranama arhiva, pojedinačnih postova i drugim... sve u svemu, sajt je pravljen u duhu pristupačnosti i poštovanja W3C web standarda. U CSSu ima jedna-dve stavke koje se ne uklapaju u tu priču (_width: ...., zbog jebanog IE6.0 - nisam imao više vremena da istražujem moguće holy i giljotina hackove itd). Nedoslednosti u XHTML-u dolaze od CMSa, ne od modela samog po sebi. I tak... Živeli ;)

Inspirisao me je ovaj tekst sa LifeHackera da se osvrnem malo na novu web realnost koja nas zapljuskuje, iako je ponekad možda i nismo svesni.

Raznovrsne web aplikacije koje su danas dostupne 'zadžaba',  zapravo stvaraju novo okruženje koje potpuno menja koncept kućnih računara sa operativnim sistemima i desktop softverima. Evo na primer Writely - online text editor koji može da odradi isto što i M$ Word. Nema instaliranja, plaćanja licence itd. Google nam nudi i spreadsheets, zamenu za Excel. Gmail... ah, šta reći za taj savršeni softver?

Ili FlickR - sve što bih ikad želeo da uradim i način na koji bih želeo da sortiram fotografije već je razvijen i dostupan za $25 godišnje. To podrazumeva neograničen broj setova, dvogigabajtni storidž itd.

Ako vam je do samoorganizovanja, onda su tu kalendari, ToDo liste i Project Management i kolaborativni alati, bookmark menadžeri...

Moj trenutno omiljeni, juče otkriveni sajt je Gliffy, alat za pravljenje dijagrama.

Poenta: dovoljan je računar koji ima pristup internetu da bi se odradio skoro bilo koji posao koji ne podrazumeva obardu slike, videa ili zvuka (mada, kažu da će i to uskoro biti moguće). Svi fajlovi i kontakti su ti već na webu, dakle dostupni odasvud, redovno bekapirani, mnogo sigurniji nego u lokalu; razmena i zajednički rad na dokumentima je mnogo pregledniji zbog pravljenja verzija istog fajla (a ne slanja atačmenta sa svakom ispravkom), itd, itd. Uzbudljivo!

Evo konačno stiže i taj 1. maj, za kada smo zakazali svečano puštnje u javnost našeg zajedničkog bloga - Yahti.com. 

Pripreme su trajale neko vreme; prvo smo smišljali šta hoćemo da radimo i za koga to radimo (mission statement), onda smo birali naziv domena, onda smo na Yahoou aktivirali basic hosting plan, onda sam se ja upoznavao sa načinom funkcionisanja novog okruženja i Movable Typea.

Transferisali smo određeni broj postova sa naših drugih blogova (ja sa Šošona), da bismo imali neki polazni sadržaj, onda je na red došao dizajn, koji je zasnovan na poklonu koji sam od Harvardlije dobio za 18. rođendan (slika koja visi u mojoj dnevnoj sobi; autor je regularno credit-ovan na yahti.com, tako da ću to ovde preskočiti), funkcionalnost sajta zaokružena izgradnjom svih strana i podrazumevanih pratilaca svakog modernog sajta (search koji vremenom uči - thanx to Google, napredni RSS feed, kontekstualni banerčići...).

I evo sad je oživelo! A šta smo sve još planirali, kad biste samo znali...

Yay!

Prvo smo bili na blogspotu, pa onda na Rankovic.net-u, a evo sad na vijugici (vijugi.com). A vijugi.com se hostuje na yahoo-u, znači NEMA VIŠE JEBENOG VERATa i svih gluposti koje takav hosting podrazumeva (recimo, za autorizaciju korisnika koji zahteva neku akciju od support tima, koristi se sledeći neverovatan metod - šalješ im ftp password u telu poruke kao obican tekst! Ej bre!!). Nema control panel, nema ništa preinstalirano, zapravo, sve je isto kao i 2001. ili druge.

E pa, Srbi, u međuvremenu su se ipak neke stvari izdešavale na Internetu. Na yahoou dobiješ 50 (!) puta više prostora, mesečni protok od 500GB, 100 subdomena, 500 email adresa, kontrol panel, site building tools (ako nekom trebaju), one-click instalaciju Movable Typea, file manager iz browsera, i još mnogo mnogo mnogo mnogo korisnih stvari koje kod verata nikad neće postojati, i sve to za - 8.01$ mesečno! Te troškove planiramo da pokrivamo AdSensom.

Dakle, ovde smo došli i želimo tu i da ostanemo. Evo sad će i La Lara za koji dan, ponovo se vraća na Movable Type sa Wordpressa, a to sranje od CMSa, taj  wordpress, nema export opciju! Nema! Pluginovi koji bi to trebali da rade ne funkcionišu, tako da se moš jebat. Ajd ćao. 

Dragi dnevniče,

Moja rutina pri prvom jutarnjem uključivanju računara postaje sve zahtevnija, sve više time consuming. Sa nekadašnjih 10-15 minuta stigao sam na zavidnih 45 minuta do pun sat. Problem je što pri tim vrednostima moj osobni sistem počinje da se pregreva i automatski postajem sve nervozniji.

Šta podrazumevam pod rutinom? Prvo, primanje, čitanje i odgovaranje na e-mailove sa tri naloga. Zatim, pregledanje novog newsfeeda na news aggregatoru (trenutno još uvek koristim Bloglines, ali evo upravo sam instalirao RSSowl). Pokušao sam pre neki dan da izbacim sve one feedove koji mi nisu apsolutno neizbežni, i opet sam ostao na - 17. Neki od njih (Gizmodo, Scobleizer, Slashdot) imaju po 20, 30 postova dnevno. Da ne pominjem B92 i B92 sport, sa još više vesti. Ali, jednom navučen na informacije teško se da ikad izlečiti.

Evo recimo ovaj Gizmodo (online review dedicated to gadgets, gizmos, and cutting-edge consumer electronics): fenomenalan blog koji na duhovit, inteligentan način predstavlja sve vrste novotarija, od iPodova do ludačkih šivaćih mašina i vozila za pustinju. Toliko je postao uticajan i čitan, da je pre neki dan intervju autoru dao lično Bil Gejts!

Ili, taj Slashdot (News for nerds, stuff that matters), koji prati novi softver i uopšte sve što je vezano za internet i IT, a koji je potakao razvoj insajderskih kompanijskih blogova, koji u realnom vremenu, za par minuta, odgovaraju i referenciraju na postove sa Slashdota koji se bave njihovim proizvodima.

Scobleizer (Microsoft Geek Blogger), to je jedan lik, Robert Scoble, zaposlen u Microsoftu, koji prati stotine blogove drugih MSovaca i još krš zanumljivih stvari, i onda objavljuje najzanimljivije stvarčice na svom sajtu. A i sam ima štošta pametno da kaže.

Dodajmo tome daily pic sa NASA sajta, TOL članke, novosti sa ArtLebedev.ru i još bar 20ak news sajtova na koje planiram uskoro da se prijavim, i ode mas’ u propas’. Ceo dan će mi trebati samo da sve to ispratim.

Moram dakle, dragi dnevniče, u ovoj eri novih komunikacija, razviti veštinu brzog skeniranja i odbacivanja svega što nije ekstremno zanimljivo, što efikasnijeg čitanja (i praćenja daljih informacija) onoga što me intrigira, novi princip bookmarkovanja, sortiranja i storniranja sadržaja... aj joj.

Imam ovde dve male zanimljivisti. Prva je ovaj screenshot jednog od ishakerisanih sajtova.

Bili smo žrtva aktuelnog rata između srpskih i hrvatskih hakera.

Druga zanimljivost se tiče ovog sajta, www.rankovic.net. Imamo program pomoću koga mogu da se prate posete i sve što se pod statistikom poseta podrazumeva. Jedna od tabela pokazuje za koje ključne reči pri pretrazi kroz internet search servise (google, yahoo, itd) jedan od rezultata bude i naš sajt. Elem, pogledajte ključnu reč pod rednim brojem 7.

Ej ljudi, jel ste vi mene čuli kad sam vam pričao o servisu bloglines? Zapravo, ključna reč ovde je RSS, which stands for Really simple Syndication.

To je sistem pomoću koga neki 'news' sajt (a pod news sajtom podrazumevam svaki sajt koji s vremena na vreme - dnevno, nedeljno, whatever - dodaje nove sadržaje na online publikaciju) šalje informaciju o novim prilozima u vidu fajla čija je struktura standardizovana i razumeju je razni programi i internet servisi.

Recimo da ste osoba koja je već poprilično zavisna o online vestima i koja svaki dan posećuje 3, 5, 15, 150 sajtova u potrazi za novim sadržajem. Ako jeste, da li ste razmišljali o tome da naslovi i sažetci novoobjavljenih sadržaja budu vidljivi na jednom mestu, pa da vi ako ste zainteresovani da čitate dalje, kliknete na linkovani naslov i odete na taj tekst? E pa o tome se i radi!

Dakle, postoje programi koji osluškuju šta se dešava na naznačenim sajtovima, i ako je objavljeno nešto novo, oni vam to vrlo jasno prikažu.

Koji su to programi? Recimo, jedan je FeedReader, drugi je FeedDemon, a ima ih još puno... Oni su zgodni ako imate stalnu vezu sa internetom (ili na internet). Postoje i internet servisi koji rade istu stvar, recimo već pominjani bloglines.

Da, ali kako se prijavljujem na neki feed? Potrebno je da na sajtu koji vas interesuje nađete ikonicu na kojoj piše ili 'xml' ili 'rss' (ponegde je, dough, feed predstavljen tekstualnim linkom), da kliknete na nju (njega) - otvoriće vam se čudnoizgledajuća stranica, ali ono što nas ovde interesuje je njen URL. Prekopirajte taj URL (to je ova adresa koja se nalazi u prostoru gde biste inače kucali adresu sajta na koji želite da idete) sa copy, a zatim u izabranom programu/servisu ukopirajte (paste) tu adresu na za to naznačeno mesto (obično subscrie to).

Na kraju, da vam pokažem na šta sam ja pretplaćen: klikni ovde!

E da, i ovaj blog možete osluškivati. Link na xml fajl se nalazi u desnoj koloni [Syndicate this site (XML)].

Koliko sam se samo obradovao kad sam se danas ulogovao na svoj gmail nalog i u sekciji 'new features' pronašao sledeće priopćenje:

POP, or Post Office Protocol, lets you download messages from Gmail's servers onto your computer so you can access your mail with a program like Microsoft Outlook Express or Netscape Mail...
POP access is free for all Gmail users and we have no plans to charge.

Moja nova, od danas važeća adresa je, dakle, ljuba@rankovic.net (prosleđuje se sa Verata na Gmail). Sada će mi moj mailbox uvek biti dostupan, i preko webmaila, kad nisam na svom računaru, i u e-mail klijentu mog računara/laptopa čak i kada se nađem van zemlje.

Što je još bolje, ne samo da je moguće skidanje poruka iz gmail inboxa, već se preko Outlooka ili drugog e-mail klijenta može i slati poruka preko gmail naloga, tačnije, dostupan je i outgoing - smtp servis.

Najbolje od svega - adrese tipa ime at prezime dot net su mi se oduvek sviđale, nekako su profi, a eto sada je i ja imam!

Moj prvi prenosivi računar zove se DELL Inspiron 8200. Njegovom prelasku u moje iz Kizinih ruku prethodilo je celonoćno zajebavanje sa skidanjem bivših fajlova, formatiranjem, instaliranjem sistema...

Za sada imam samo windoze XP, ali ću što pre ubaciti i neku od popularnih linux distribucija; moje iskustvo se svodi na par meseci rada u Mandrake-u, mislim da ću se na njemu i zadržati...

Mašina je, iako od pre 1,5 godine, jako dobra: 512 MB DDR SDRAM,
ATI Mobility RADEON 9000, Enhanced UXGA prikaz, težina 3.46 kg (7.64 lb), 40GB Hard disk, dve baterije...

Yupi, a? Yupi nego šta!